Šta je grip?
Grip je jedno od najmasovnijih zaraznih oboljenja čiji je uzročnik virus influence. Javlja se svake godine, sezonski, u vidu manjih ili većih epidemija. U našoj zemlji oboljevanje od gripa se registruje od novembra do marta.
Uzročnik oboljevanja kod ljudi je jedan od dva tipa virusa: A ili B, koji imaju sposobnost mutacije, odnosno promene u građi virusa. U zavisnosti od toga koji tip virusa je zahvaćen mutacijom i kolika je ta promena, događaju se lokalne epidemije ili pak svetske epidemije, tzv. pandemije. Male mutacije izazivaju sezonske epidemije, dok su velike promene u građi sposobne da izazovu pandemiju, ali su one moguće samo kod virusa tipa A i događaju se u većim vremenskim razmacima.
Foto: Freepik
Prema poslednjim podacima, stopa smrtnosti od virusa gripa na svetskom nivou je između 0,5 i 1 odsto (oko 650.000 smrtnih slučajeva godišnje).
Kako se bolest prenosi?
Grip se prenosi pre svega kapljičnim putem – kašljanjem, kijanjem, govorom, direktnim kontaktom (npr. rukovanjem), a ređe kontaktom preko kontaminiranih predmeta (kvaka, telefon, tastatura, sto…).
Kad se bolest javlja?
Inkubacija kod gripa varira od 1 do 5 dana (u proseku 2 dana), međutim, osobe su zarazne već 1 dan pre izbijanja simptoma, te 4 do 5 dana (najduže 7) nakon početka bolesti.
Koji su simptomi gripa?
Najčešći simptomi su:
- povišena telesna temperatura (iznad 38°C), jeza, drhtavica;
- bolovi u mišićima i zglobovima;
- opšta slabost i klonulost;
- glavobolja;
- kijanje i curenje iz nosa;
- bol u grlu;
- neproduktivni (suvi) kašalj.
U nekim slučajevima bolest može da poprimi teži oblik, zbog intenzivnijeg širenja virusa po telu ili sekundarno, kao posledica bakterijske infekcije.
Teži oblici bolesti i komplikacije, čak i smrtni ishod, mogu da se jave kod svake obolele osobe, ali su posebno u većem riziku one koje već imaju neku urođenu ili hroničnu bolest, zatim starije osobe (preko 65 godina) i osobe sa oslabljenim imunitetom.
Foto: Freepik
Koliko bolest traje i kako se leči?
Bolest obično traje oko 7 dana, a ređe duže i ukoliko nema komplikacija. Većina obolelih se oporavi lečenjem u kućnim uslovima, simptomatskom terapijom prema uzrastu i prema preporuci lekara.
Ukoliko se pojave komplikacije, neophodna je hospitalizacija.
Da li su deca i trudnice u posebnom riziku?
Kada je reč o zdravoj deci, ona nisu u posebno većem riziku od težih oblika bolesti. Međutim, deca, posebno školska, predstavljaju najveći rezervoar virusa. Deca šire virus neviđeno brzo i mogu da budu duže zaražena nego odrasli, čak i do dve nedelje.
Ipak, veći rizik od pojave komplikacija imaju mališani sa hroničnim bolestima.
U pandemijskim situacijama, od sve dece koja su imala komplikacije uzrokovane gripom, čak 50 odsto njih nije imalo neki komorbiditet, to jest udruženu bolest, a čak 40 odsto (od tih 50 procenata) – umire.
Trudnice, ali i kasnije njihove bebe, takođe spadaju u osetljivu kategoriju stanovništva, zbog čega bi trebalo da se vakcinišu. Svetska zdravstvena organizacija je trudnice prepoznala kao kategoriju prvog prioriteta za vakcinaciju protiv gripa.
Bebe mlađe od 6 meseci ne mogu da prime vakcinu protiv gripa.
Kako se zaštititi?
Opšte mere zaštite za sve kategorije populacije podrazumevaju redovno i često pranje ruku, pokrivanje nosa i usta prilikom kijanja i kašljanja, korišćenje maramica, izbegavanje boravka u zatvorenim prostorijama s većim brojem ljudi, često provertavanje prostorija, boravak na svežem vazduhu, raznovrsna ishrana bogata vitaminima, hidratacija i slično.
Posebna, specifična i najdelotvornija mera zaštite je vakcinacija protiv virusa influence.
Foto: Freepik
Ko treba da se vakciniše?
Najefikasnija specifična mera prevencije gripa je vakcinacija. Svetska zdravstvena organizacija za svaku sezonu preporučuje vakcinu koja sadrži aktuelne sojeve virusa gripa registrovanih u cirkulaciji.
Vakcinacija protiv gripa nije obavezna, ali sve zdrave osobe starije od 6 meseci mogu da prime vakcinu.
Sva lica starija od 9 godina dobijaju samo jednu dozu. Međutim, deca uzrasta od 6 meseci do 9 godina, koja se prvi put vakcinišu protiv gripa, bez obzira na vrstu vakcine, primaju dve doze u razmaku od mesec dana.
U skladu sa Pravilnikom o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti Republike Srbije, sprovodi se i obavezna imunizacija lica u posebnom riziku kod trudnica i svih lica starijih od šest meseci života sa:
- hroničnim poremećajima plućnog sistema (uključujući astmu);
- hroničnim poremećajima kardiovaskularnog sistema (isključujući hipertenziju);
- metaboličkim poremećajima (uključujući šećernu bolest, gojaznost);
- bubrežnom disfunkcijom;
- hemoglobinopatijom;
- hroničnim neurološkim poremećajima;
- imunosupresijom (uključujući osobe sa HIV/AIDS, osobe sa funkcionalnom ili anatomskom asplenijom);
- kao i kod primaoca transplantata.
Trudnice bi trebalo da se zaštite u drugom ili trećem trimestru trudnoće. Na taj način se štite i majke od obolevanja i komplikacija, ali i beba u prvih šest meseci života, dok ne bude i ona mogla da se vakciniše i tako sama stvori antitela za odbranu od gripa
Vakcinacija se takođe sprovodi kod lica smeštenih i zaposlenih u gerontološkim centrima; kod dece, omladine i starih lica smeštenih u socijalno-zdravstvenim ustanovama i kod lica zaposlenih u tim ustanovama, kao i kod lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama.
.jpg)
Foto: Freepik
Ko ne sme da primi vakcinu protiv gripa?
Kontraindikacije na vakcinu su alergija na jaja, pileće proteine, neomicin, formaldehid, oktoksinol 9 ili bilo koji sastojak vakcine.
Lica koja imaju neku trenutnu, akutnu infekciju ili bolest praćenu povišenom temperaturom ne mogu u datom momentu da prime vakcinu, ali nakon što se ti simptomi povuku, u razgovoru sa svojim izabranim lekarom mogu da odrede nov termin za imunizaciju.
Takođe, deca mlađa od 6 meseci, dakle bebe, ne mogu da prime ovu vakcinu. To je jedan razlog više da njihove majke budu imunizovane.
Kako se razlikuju simptomi gripa od korone?
Budući da su i virus influence i virus korona repiratorni virusi, simptomi su vrlo slični i teško je u startu jasno ih razlikovati. Zbog toga je važno da se blagovremeno obratite svom izabranom lekaru, kako bi on mogao da uspostavi tačnu dijagnozu i shodno tome ordinira odgovarajuću terapiju.
Međutim, za razliku od virusa korona, simptomi virusa gripa se javljaju iznenada, brzo i naglo, ponekad i u roku od nekoliko sati od inficiranja, i mogu da traju nekoliko dana. Kod koronavirusa to nije slučaj.
Kakve neželjene reakcije mogu da se očekuju nakon vakcinacije?
Neželjene reakcije nakon vakcinacije vakcinom protiv gripa su uglavnom blage i povlače se u roku od dan ili dva. Najčešće se javlja crvenilo, otok i bol na mestu uboda. Kod nekih osoba može da se javi glavobolja, bol u mišićima, groznica, umor ili mučnina.
Foto: Freepik
Koliko vremena bi trebalo da prođe od dobijanja vakcine do sticanja imuniteta?
Za sticanje imuniteta treba da prođe 2-3 nedelje od davanja vakcine, a trajanje postvakcinalnog imuniteta pokriva jednu sezonu. Zbog variranja različitih sojeva virusa gripa koji mogu da se menjaju svake sezone i trajanja imuniteta, vakcinacija se sprovodi svake godine.
Vakcina štiti mlađe osobe u oko 70-80 odsto slučajeva, dok starije i one sa oslabljenim imunitetom ili hroničnim bolestima u nešto nižem procentu.
Imunitet nakon vakcinacije traje od 6 do 12 meseci.
U našoj zemlji ove godine će vakcina protiv gripa biti dostupna u drugoj polovini oktobra. Razgovarajte sa svojim izabranim lekarom o vakcinaciji, kako biste sprečili ono što se može sprečiti.
Tekst realizovan u saradnji sa Sanofi Pasteur
MAT-RS-2100423-1.0-10/2021
