Smanjenje unosa šećera tokom trudnoće i prvih dve godine života može drastično smanjiti rizik od ozbiljnih bolesti poput dijabetesa i visokog krvnog pritiska, pokazuje najnovija studija. Ovo istraživanje ukazuje na to koliko su rane godine deteta ključne za postavljanje temelja za zdravlje tokom celog života.
Ishrana u prvih 1.000 dana oblikuje buduće zdravlje
Najnovija istraživanja Univerziteta Južne Kalifornije, Mekgila i UC Berkeleyja pokazala su da ishrana bogata hranljivim materijama, ali sa niskim unosom šećera u periodu od trudnoće do druge godine života, može imati trajne pozitivne efekte na zdravlje. Studija, objavljena u časopisu Science, otkriva da smanjenje šećera tokom ovog kritičnog perioda može smanjiti rizik od dijabetesa tipa 2 za čak 35%, dok je rizik od visokog krvnog pritiska niži za 20%.
Prvih 1.000 dana – prozor za prevenciju bolesti
Period od začeća do druge godine naziva se “prvih 1.000 dana” i smatra se ključnim za oblikovanje zdravlja deteta. Tokom ovog vremena, bebe dobijaju hranljive materije od majke u materici, a kasnije kroz mleko, formulu i čvrstu hranu. Studija pokazuje da su deca čije su majke unosile manje šećera tokom trudnoće i nastavila s tom praksom u prvim godinama života imala znatno niži rizik od hroničnih bolesti.
Čak jedna trećina zdravstvenih benefita potiče iz ishrane sa malo šećera tokom trudnoće, dok nastavak takve ishrane do druge godine donosi dodatne benefite.
Šta to znači za roditelje?
Iako povremene slatke poslastice nisu problem, istraživanje naglašava važnost smanjenja dodatog šećera u svakodnevnoj ishrani dece. Nažalost, mnogi proizvodi namenjeni bebama i maloj deci sadrže skrivene šećere, što roditeljima otežava izbor.
Neki praktični saveti uključuju:
Čitanje deklaracija: Obratite pažnju na skrivene šećere poput sirupa, koncentrata soka ili maltodekstrina.
Biranje prirodnih opcija: Sveže voće, povrće i nezaslađeni proizvodi su zdravija alternativa.
Priprema domaćih obroka: Umesto voćnih kašica sa dodatim šećerom, ponudite izgnječenu bananu ili nezaslađen sos od jabuka.
Uključivanje dece: Starijoj deci omogućite da učestvuju u pripremi obroka, što ih može motivisati na zdraviji izbor.
Prirodni eksperiment iz prošlosti: Šta nas uči istorija?
Zanimljivo, istraživači studije objavljene u časopisu The Lancet 1971. godine su iskoristili prirodni eksperiment iz Drugog svetskog rata, kada je u Velikoj Britaniji kontrolisana potrošnja šećera od 1942. do 1953. godine. Kada je proces kontrole ukinut, potrošnja šećera se udvostručila, što je omogućilo naučnicima da analiziraju zdravstvene ishode kod ljudi rođenih pre i nakon tog perioda. Rezultati su pokazali da su oni koji su bili izloženi manjem unosu šećera u prvim godinama života imali bolje zdravstvene ishode decenijama kasnije.
Sistematske promene za bolju budućnost
Istraživači naglašavaju da smanjenje unosa šećera u ishrani dece ne zavisi samo od roditelja, već i od društva u celini. Potrebne su strože regulacije prehrambene industrije, posebno kada je reč o proizvodima namenjenim deci. Paul Gertler sa UC Berkeleyja zagovara strožije regulative šećera u hrani za bebe kako bi se podržali zdraviji izbori za decu, naglašavajući potrebu za boljom edukacijom roditelja, ali i odgovornošću proizvođača hrane.
Već samim time što razmišljate o zdravlju svog deteta, činite značajan korak ka osiguravanju zdravije budućnosti.
Male promene za veliki uticaj
Iako nije potrebno eliminisati svaki gram šećera, smanjenje unosa tokom prvih 1.000 dana može značajno doprineti zdravijoj budućnosti. Stručnjaci ističu da je ključno postepeno uvoditi promene, fokusirati se na celovitu ishranu i izbegavati procesuirane proizvode.
