Uticaj traume na decu
Hiljade ljudi je pogođeno poplavama, kao i njihova deca koja su doživela velike traume zbog izgubljenih kuća i ljudskih žrtava. Nekome je nastradao jedan od roditelja, komšija, rođak, prijatelj…
S obzirom na to da je većina dece smeštena u kolektivnim centrima, svakodnevno su izloženi pričama o poplavama, a upoznali su i mnoge ljude i decu koji su izgubili svoje najmilije. Borave i žive u prostorijama gde su svi potreseni, tužni i plaču.
Ljudi se sa traumama nose na različite načine i ne postoji “standardni” model koji ukazuje kako se manifestuju reakcije na stres. S druge strane, deca nisu uvek u stanju da izraze osećanja na direktan način kao odrasli i često ne pokazuju nikakve emocije i reakcije. Zbog toga je veoma važno da obratite pažnju na promene u ponašanju dece koje bi mogle da ukažu na stres ili traumu.
Reakcije izazvane traumama usled poplava mogu kod dece da dovedu do promena u normalnom ponašanju, a najčešće su:
– promene u igri, crtanju, snovima koje su imali o budućnosti i spontanim razgovorima;
– regresivna ponašanja – deca se obično ponašaju kao da su mlađeg uzrasta i počinju da rade nešto što nije primereno za njihov uzrast;
– imaju česte noćne more;
– anksiozni su ako moraju da spavaju sami u sobi ili u krevetu;
– imaju nesanicu i probleme sa spavanjem;
– razdražljivi su i besni;
– imaju česte napade besa;
– odbijaju da jedu, nemaju apetit;
– povlače se u sebe;
– po ceo dan žele da ostanu u blizini roditelja i ne žele da se odvajaju od njih;
– imaju problema sa koncentracijom u školi i van nje.
Ipak, psiholozi kažu da ne treba previše brinuti, jer su deca obično veoma otporna i većina će ove reakcije postepeno smanjiti ako budu imali adekvatnu podršku svoje porodice.
Kako možete da pomognete svojoj deci da se oporave?
Posle traumatičnog događaja, deci je potrebna udobnost, sigurnost i podrška. Na taj način će znati da su bezbedni i da se o njima brine.
Koliko god da vam je teško pokušajte da provedete što više vremena sa svojom decom i pružite im mnogo ljubavi kroz poljupce i zagrljaje. Ponekad deca bolje izražavaju svoja osećanja kroz igru i dodir nego kroz reči. Zato bi bilo poželjno da se puno igrate sa njima.
Pokušajte da ponovo uspostavite dnevne rutine, na primer oko obroka, spavanja ili povratka u školu, gde je to moguće.
Saznajte šta vaša deca znaju o poplavama. U slučaju da imaju pogrešne informacije i činjenice o poplavama, to im može pogoršati stanje. Možda im je neko pričao strašne stvari, pa se na kraju ispostavilo da su deca bila uzmenirena samo zbog toga.
Razmišljajte o odgovorima koje ćete dati detetu, jer morate da vodite računa o njegovom uzrastu kao i da se spustite na nivo komunikacije detete i što se tiče razumevanja, ali i emocionalne zrelosti.
Slušajte šta deca pričaju, kroz razgovor ćete saznati šta ih najviše brine.
Slušajte pažljivo šta oni traže ili šta pričaju i tada ćete znati zašto su zapravo zabrinuti u vezi sa poplavama.
– Pokušajte da zadržite svoja osećanja za sebe kada vam dete govori o svojim osećanjima. Ne plačite, ali im dajte do znanja da razumete kako se osećaju.
– Pratite koliko su vaša deca izložena medijskim pričama o poplavama.
– Deca mogu postati ponovo traumatizovana gledanjem svog poplavljenog grada ili sela na televiziji i zato ne dozvolite da gleda vesti i priloge o tome.
– Budite svesni šta i kako pričate. Odrasli treba da znaju da ne bi trebalo da raspravljaju o poplavama u prisustvu dece. Ne treba da dozvoliti deci da slušaju odrasle razgovore o zabrinjavajućim stvarima ako poplava.
I što je najvažnije, pazite na sebe, jer i vi ste uznemireni zbog lošeg iskustva, a jednimo smireni i staloženi možete pomoći detetu.
– Ako vam neka porodica ponudi smeštaj u svom stanu ili kući nemojte odbijati, jer će detetu biti bolje da je samo sa porodicom nego u kolektivnom smeštaju gde su svi zabrinuti i tužni.
Dalja pomoć
Iako će se većina dece oporaviti od traume, neka mogu pokazati produžene simptome, a tade će im trebati stručna pomoć psihologa.
Najčešće je reč o pred tinejdžerima i tinejdžerima, jer kod njih mogu da nastanu trajni problemi zbog onoga što su preživeli ili zbog gubitka krova nad glavom ili neke bliske osobe.
Upozoravajući znaci značajnijeg i trajnog stresa kod dece obuhvataju:
– Kontinuirani emocionalni i agresivni ispadi
– Ozbiljni problemi u školi
– Zaokupljenost nesrećama, poput poplava, požara, kataklizmi, zemljotresa, pa i smaka sveta
– Intenzivna uznemirenost ili emocionalne teškoće
Napomena:
Ako dete ima bilo koji od ovih simptoma obavezno ga odvedite kod osobe kvalifikovane za mentalno zdravlje, kao što je profesionalni psiholog koji može da pomogne detetu i vama kao roditeljima ili starateljima.
Komentari (0)