Danas se većina terapija matičnim ćelijama obavlja primenom matičnih ćelija odraslih osoba, ali i terapije matičnim ćelijama iz krvi pupčanika su takođe dale izuzetne rezultate i sve više se koriste. Za sada se matične ćelije koriste za lečenje bolesti krvi, metaboličkih i bolesti imunološkog sistema.

Lečenje matičnim ćelijama podrazumeva regeneraciju oštećenog tkiva i organa. Sopstvene matične ćelije se već uspešno koriste u lečenju kardio-vaskularnih bolesti.

Foto: Shutterstock

Matične ćelije se poslednjih decenija koriste u medicini za lečenje raznih bolesti, kao i za razne druge tretmane. Regenerativna medicina je relativno nova oblast koja veoma brzo napreduje, jer se istraživanja šire na čitav svet.

Prva lečenja matičnim ćelijama iz pupčanika su bila: lečenje dijabetesa tipa 1 kod dece i adolescenata, kao i dečje paralize koja je nastala kao rezultat oštećenja mozga usled nedostatka kiseonika.

Predmet veoma intenzivnog istraživanja poslednjih godina su sledeće oblasti:

• urođene srčane mane (napreduje sa razvojem srčanih zalistaka)
• neurološki poremećaji (kao na primer povrede kičmene moždine, povreda mozga, Parkinsonova bolest i šlog)
• transplatacija kože, kostiju i hrskavice

Značajan uspeh u lečenju matičnim ćelijama iz pupčanika bio je 2009. godine kada su naučnici sa medicinskog Univerziteta u Hanoveru i Univerziteta u Barseloni predstavili četiri gena koja se nalaze u matičnim ćelijama iz krvi pupčanika, a nazivaju se indukovane pluripotentne matične ćelije (iPS ćelije). Njihov značaj je što mogu da se razvijaju u sve tipove ćelija u telu i zbog toga su nada za buduće terapije.
 

Bolesti koje se leče matičnim ćelijama>>>

U prilog tome da upotreba matičnih ćelija u medicini predstavlja njenu budućnost dolazi i činjenica da su dobitnici Nobelove nagrade, iz domena medicine za 2012. godinu, Japanac Šinja Jamanaka i Britanac Džon B. Gurdon, naučnici koji se bave upotrebom matičnih ćelija u terapijama.

Ova oblast u medicini navodi naučnike da istražuju mogućnost terapija za tretiranje bolesti koje su zasnovane na ćelijama. Sa matičnim ćelijama je to veliki potencijal, jer naučnici dolaze do saznanja na koji način organizam razvija pojedinačnu ćeliju i na koji način zdrava ćelija zamenjuje bolesnu u organizmu.

Matične ćelije se u budućnosti mogu programirati za razne zadatke, odnosno mogu da se specijalizuju i postanu ćelije srca, jetre, krvi… Otkazivanje ili slaba funkcija organa i tkiva u telu mogu da se regenerišu. Ovo je naročito vidljivo kod degenerativnih bolesti gde su nove terapije na vidiku.