Zašto se neke bebe rađaju sa kosom, a neke bez nje

Bebe se rađaju sa svim folikulima dlake koje će ikada imati u životu. Međutim, bebina kosa ili njen nedostatak može malo da podseća na kosu koju će imati kad bude starija.

Stručnjaci smatraju da postoji više uzročnika: od genetike do rada hormona tokom trudnoće, piše Bright Side.

Ona rođena sa dosta kose mogla bi da oćelavi nekoliko meseci kasnije, a ćelavoj bebi nakon nekog vremena može da poraste gusta kosa. Njihovi novi pramenovi čak bi mogli vidno da se razlikuju od njihove prve kose.

Iako stručnjaci nisu 100 odsto sigurni zašto se neke bebe rađaju s kosom, a neke ne, oni veruju da su jednim delom za to odgovorni geni. Kosica obično počinje da raste oko tridesete nedelje trudnoće.

Nivo hormona tokom trudnoće je visok, a to takođe može da utiče i na rast bebine kose.

Ako se vaša beba rodila sa veoma malo kose ili gotovo ćelava, to nije razlog za zabrinutost. Redovnim pregledima u prvoj godini života pedijatri će pratiti njen razvoj.

Ponekad nedostatak gvožđa u bebinom telu može da utiče na rast kose, ali u svakom slučaju preporučuje se savetovanje sa lekarom.

Lanugo dlačice razvijaju se na bebinoj koži obično oko trećeg meseca trudnoće. Pred kraj trudnoće one opadaju, a ponekad se mogu videti kod beba koje su rođene pre termina.

Njihova uloga je da štite bebu od oštećenja plodovom vodom, kao i verniks, belkast sloj na bebinoj koži. On takođe nestaje pred kraj trudnoće.

Većina novorođenčadi izgubi deo ili celu kosu u prvih šest meseci života. Uobičajeno je da gube kosu usled trljanja vlasišta o podlogu na kojoj spavaju. Takvih trenja biće manje kada počnu više da se kreću i sede, a ne samo da leže.

Neke bebe postupno gube kosu i istovremeno im raste nova, dok neke najpre potpuno izgube novorođenu kosu, a potom im izraste nova kosa.