Foto:

Nauka dokazala – stres čini da brže posedimo

Izvor: Bebac.com

Tim istraživača dokazao je na miševima da stres pokreće trajno oštećenje matičnih ćelija odgovornih za proizvodnju pigmenta za boju dlake, piše New York Times, a prenosi RTS.

Foto:Pixabay

Stres čini da se matične ćelije brže dele, a samim tim sve više njih ostaje bez boje, postaju prozirne odnosno, sive. Te matične ćelije, koje se nalaze u blizini svakog folikula dlake, razlikuju se po tome što stvaraju specijalizovane ćelije – melanocite, koje stvaraju smeđu, crnu, crvenu i žutu nijansu na dlakama na koži.
Kako se pojašnjava, simpatički nervni sistem koji priprema telo da odgovori na pretnje, igra važnu ulogu u procesu stvaranja sive boje. Simpatikus pokreće mnoge biološke reakcije organizma, uključujući i povećanje dotoka krvi do mišića i izoštrava mentalni fokus. Ali, istraživači su otkrili da u pojedinim slučajevima isti neuronski sistem trajno uništava matične ćelije u folikulu dlake.
Zato naučnici tvrde da ovi rezultati pružaju prve naučne dokaze o vezi između stresa i sede kose, naglašava dr Ja-Čije Hsu, molekularni biolog na Univerzitetu Harvard, rukovodilac studije koja je objavljena u časopisu Nature.
Foto: Shutterstock
Da bi dokazali svoju hipotezu da stres može izazvati imuni napad na matične ćelije melanocita, naučnici su izložili miševe akutnom stresu tako što su im ubrizgali kapsaicin, hemikaliju iz ljutih papričica koja izaziva iritaciju. Ali, čak i miševi kojima su nedostajale imune ćelije su posedeli.
Zatim su naučnici proverili kakve efekte ostavlja hormon stresa, kortizol. Miševima, kojima su uklonjene nadbubrežne žlezde pa nisu mogli da proizvode kortizol, i dalje su se javljale dlake koje su pod stresom postajale sede.
Zaključeno je da se sistem odgovoran za pojavu srebrnastih pramenova izgleda nalazi u nervima simpatikusa koji se granaju u svaki folikul dlake na koži. Istraživači su otkrili da su nervne ćelije simpatikusa oslobodile neurotransmiter noradrenalin, a njega su preuzele obližnje matične ćelije melanocita. Ubrzo je usledio nastavak; matične ćelije melanocita su se proširile i pretvorile u specijalizovane ćelije za proizvodnju pigmenta koje su napustile svoju poziciju i ostavile dlaku bez izvora pigmentacije.
Istraživači su takođe otkrili da u laboratorijskim uslovima, kada se humane matične ćelije melanocita izlože delovanju noradrenalina, dolazi do ubrzavanja deobe ćelija, zbog čega pretpostavljaju da se isto dešava i kod ljudi.
 

Ima li leka protiv sede kose

Tim istraživača je došao do zaključka da bi proces gubljenja boje dlake kod miševa mogao biti zaustavljen lekovima poznatim kao inhibitori CDK-a, koji zaustavlja proizvodnju matičnih ćelija ili blokiraju oslobađanje noradrenalina.
 

Druga istraživanja, pak, su pokazala da je stres samo jedan od faktora koji utiče na to koliko brzo će kosa posedeti. Geni i način ishrane takođe igraju veliku ulogu.
Izvor: RTS.rs
 

Pročitajte:

 

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Tim istraživača dokazao je na miševima da stres pokreće trajno oštećenje matičnih ćelija odgovornih za proizvodnju pigmenta za boju dlake, piše New York Times, a prenosi RTS.

Foto:Pixabay

Stres čini da se matične ćelije brže dele, a samim tim sve više njih ostaje bez boje, postaju prozirne odnosno, sive. Te matične ćelije, koje se nalaze u blizini svakog folikula dlake, razlikuju se po tome što stvaraju specijalizovane ćelije – melanocite, koje stvaraju smeđu, crnu, crvenu i žutu nijansu na dlakama na koži.
Kako se pojašnjava, simpatički nervni sistem koji priprema telo da odgovori na pretnje, igra važnu ulogu u procesu stvaranja sive boje. Simpatikus pokreće mnoge biološke reakcije organizma, uključujući i povećanje dotoka krvi do mišića i izoštrava mentalni fokus. Ali, istraživači su otkrili da u pojedinim slučajevima isti neuronski sistem trajno uništava matične ćelije u folikulu dlake.
Zato naučnici tvrde da ovi rezultati pružaju prve naučne dokaze o vezi između stresa i sede kose, naglašava dr Ja-Čije Hsu, molekularni biolog na Univerzitetu Harvard, rukovodilac studije koja je objavljena u časopisu Nature.
Foto: Shutterstock
Da bi dokazali svoju hipotezu da stres može izazvati imuni napad na matične ćelije melanocita, naučnici su izložili miševe akutnom stresu tako što su im ubrizgali kapsaicin, hemikaliju iz ljutih papričica koja izaziva iritaciju. Ali, čak i miševi kojima su nedostajale imune ćelije su posedeli.
Zatim su naučnici proverili kakve efekte ostavlja hormon stresa, kortizol. Miševima, kojima su uklonjene nadbubrežne žlezde pa nisu mogli da proizvode kortizol, i dalje su se javljale dlake koje su pod stresom postajale sede.
Zaključeno je da se sistem odgovoran za pojavu srebrnastih pramenova izgleda nalazi u nervima simpatikusa koji se granaju u svaki folikul dlake na koži. Istraživači su otkrili da su nervne ćelije simpatikusa oslobodile neurotransmiter noradrenalin, a njega su preuzele obližnje matične ćelije melanocita. Ubrzo je usledio nastavak; matične ćelije melanocita su se proširile i pretvorile u specijalizovane ćelije za proizvodnju pigmenta koje su napustile svoju poziciju i ostavile dlaku bez izvora pigmentacije.
Istraživači su takođe otkrili da u laboratorijskim uslovima, kada se humane matične ćelije melanocita izlože delovanju noradrenalina, dolazi do ubrzavanja deobe ćelija, zbog čega pretpostavljaju da se isto dešava i kod ljudi.
 

Ima li leka protiv sede kose

Tim istraživača je došao do zaključka da bi proces gubljenja boje dlake kod miševa mogao biti zaustavljen lekovima poznatim kao inhibitori CDK-a, koji zaustavlja proizvodnju matičnih ćelija ili blokiraju oslobađanje noradrenalina.
 

Druga istraživanja, pak, su pokazala da je stres samo jedan od faktora koji utiče na to koliko brzo će kosa posedeti. Geni i način ishrane takođe igraju veliku ulogu.
Izvor: RTS.rs
 

Pročitajte:

 

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Subota, 23.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Pretražite ostale tekstove iz kategorije

Povezane vesti

Najnovije