Cilj je da se napravi novo srce za pacijente od njihovih ćelija. Ovaj ambiciozni projekat je tek u povoju, pa ćemo možda čekati i nekoliko decenija pre nego što takvo srce prvi put bude usađeno u grudi nekog čoveka.
Tehnologija, međutim, nije ni najmanje futuristička: istraživači su već koristili 3D štampače da naprave srčane zaliske, pa čak i ljudsko uvo.
Do sad, tim Univerziteta u Luisvilu napravio je čak i male vene, a konstruišu se i drugi delovi tela, objašnjava Stjuart Vilijams biolog koji se nalazi na čelu ovog projekta.
.jpg)
Srce bi moglo biti testirano na ljudima za manje od deset godina
Naučnici su uspešno testirali sićušne krvne sudove na miševima i drugim malim životinjama.
Vilijams veruje dabi mogli da sastave celo srce za samo tri do pet godina, a najveći izazov je to da sve ćelije rade zajedno, kao što je to slučaj kod normalnog srca.
Organ napravljen od pacijentovih ćelija mogao bi da reši problem odbacivanja, koje se javlja kod nekih pacijenata sa donorskim organima ili veštačkim srcem.
Ako sve bude išlo po planu, Vilijams kaže da bi srce moglo biti testirano na ljudima za manje od deset godina.
Prvi pacijenti bi bile osobe sa oštećenjima ovog organa, koje nisu kandidati za ugradnju veštačkog srca. Među njima su i deca, čije su grudi suviše male za ugradnju tog aparata.
Vilijams kaže da bi srce, koje je on zamislio, moglo biti sagrađeno od ćelija uzetih iz sala pacijenta.
Međutim, još brojne teškoće su pred njim i njegovim timom, uključujući i razumevanje toga kako proizvedeno tkivo održati u životu.
“Složeni organi poput srca i bubrega zahtevaju velike količine kiseonika, kako bi preživeli do presađivanja”, objašnjava dr Entoni Atala, čiji tim sa Vejk Forest univerziteta koristi 3D štampač za istraživanje mogućnosti stvaranja ljudskog bubrega.
Međutim, 3D štampanje nije jedina strategija koju naučnici ispituju u pravljenju srca od pacijentovih ćelija. Oni istražuju i ideju stavljanja ćelija u kalup.
U eksperimentima, naučnici su napravili srca glodara koja “kucaju” u laboratoriji. Neki jednostavniji delovi tela napravljeni ovom metodom već su našli primenu, poput mokraćne bešike i dušnika.
Komentari (0)