Ponekad se čini da je roditeljima teško da se prisete perioda perioda kada im je dete bilo sasvim zdravo: uvek se nešto događa, a najčešće je to iscedak iz nosa. Taj iscedak je često gust, žuto-zelene boje i obilan, a traje više nego bi se očekivalo za običnu prehladu.
Šta bi trebalo uraditi?
Treba imati na umu da dete u prvih 10 do 12 godina života “upoznaje” svoju prirodnu okolinu i mikroorganizme u njemu te u tom procesu razvija svoj imunitet, a posebno onaj segment imuno sistema koji čuva sluznice. Ponekad obrambeni mehanizmi sluznica pokleknu i razvije se infekcija koju treba lečiti, no “upoznavanje” je najčešće praćeno simptomima koji su relativno lagani i ne izazivaju pravu bolest – sluznica se uspeva odbraniti i zadržati mikroorganizme na površini.
Dodatno, sazrevanje imuniteta duž mukoznih površina (sluznica) se kod dece usklađuje sa procesima rasta i razvoja koji isto tako uključuju promene u njihovom imunološkom sistemu. Te kompleksne interakcije su, sudeći po milenijima preživljavanja ljudske vrste, kroz evoluciju dobro uigrane; ljudski organizam se do sada uspešno prilagođavao živoj i neživoj okolini. Trenutne spoznaje upućuju da prirodna izloženost što raznolikijoj okolini u detinjstvu (uključujući i mikroorganizme) je ono što obogaćuje imunološki repertoar i čini jedinku otpornijom i sposobnijom da živi u skladu sa svojoj okolinom.
U tom kontekstu treba posmatrati i dugotrajan iscedak iz nosa: dete prolazi kroz fazu “upoznavanja” svoje okoline i izgradnje primerenih mehanizama kako bi se kasnije moglo da se nosi sa izazovima o kojima “uči” tokom tog procesa. Zato, treba nastojati ne ometati taj proces sve dok se odvija u relativno prihvatljivim okvirima te pažljivo odlučiti kada je ipak nužno intervenisati antibiotikom.
Respiratorni simptomi uz povišenu temperaturu
Ako dete (uz respiratorne simptome) ima dva do tri dana i povišenu temperaturu, bolove u uhu ili glavobolju, treba da ode kod lekara. Odluči li doktor da je potrebna antibiotska terapija, poželjno je pre početka terapije uzeti bris za mikrobiološku obradu kako bi se potvrdila delotvornost propisane terapije.
Ako nema povišene temperature i drugih značajnih simptoma koji bi ukazivali na upalu sinusa ili srednjeg uha, treba se osloniti na roditeljski instinkt. Roditelji najbolje poznaju svoje dete i zapazi će ako je dete nevoljno, odbija hranu, nije uobičajeno živahno i zaigrano. U takvoj situaciji bi bilo dobro posavetovati se sa ppedijatrom i eventualno napraviti mikrobiološko ispitivanje te po potrebi odrediti ciljanu antibiotsku terapiju prema mikrobiološkom nalazu.
Antibiotici nisu uvek rešenje
Ako se dete ponaša normalno i iscedak iz nosa mu ne smeta puno, treba pustiti da iscedak iz nosa traje i postepeno se sam reši bez davanja antibiotika, prateći dinamiku sazrevanja detetovog imuno sistema izgradnje primerenih mehanizama obrane.
Isto tako ne preporučuje se upotreba različitih kapi, dekongestive ili druge preparate za toaletu sluznice nosa.
Dovoljna je uobičajena higijena nosa, uzimanje dovoljnih količina vode, eventualna inhalacija vodene pare (prilikom kupanja/tuširanja ili na drugi način), spoljna primena preparata s uljem eukaliptusa i mentola (oko nosnica ili utrljati u kožu prsnog koša) i slično.
Kako se rešiti iscetka iz nosa?
Zašto i kod ovakvo dugotrajnog iscetka (a bez znakova težeg oboljenja) ne primenjujemo antibiotik i tako se rešiti iscetka?
Razloga je mnogo, sluznica nosa reaguje na bakterije tako da ih ispira s površine epitela, stoga iscedak, a dodatno ih drži pod kontrolom i površinskom upalnom reakcijom. Iz tog razloga žuto-zeleni sadržaj raspadnutih leukocita.
Većina bakterija na koju deca u detinjstvu reagiraju su inače deo normalne flore gornjeg respiratornog trakta, tako da čak i kad dete dobije antibiotik, vrlo je verojatno da će se simptomi vratiti i ponavljati sve dok se ne razviju primereni imunološki mehanizmi koji će održavati fiziološku ravnotežu flore na površini sluznica.
Znači, antibiotik neće rešiti problem, a vrlo je verovatno da će detetu i naškoditi. Naime, antibiotik (posebno oni širokog spektra koji se najčešće prepisuju) ne eliminiše samo bakterije u nosu, nego i mnoštvo bakterijskih vrsta na ostalim mukoznim površinama – u probavnom i urogenitalnom traktu. To remeti ravnotežu bakterijskih populacija koje čine normalnu floru tih organskih sastava i tako menja stanje na površini do tada zdravih sluznica. Obzirom da kod deteta te sluznice isto tako prolaze kroz procese imunološkog sazrijevanja, mukozni imunitet deteta se davanjem antibiotika poremećuje i menja ne samo u gornjem respiratornom traktu (ždrijelu i nosu), nego i duž svih ostalih mukoznih površina.
Komentari (0)