U Srbiji se, prema procenama zdravstvenih radnika, godišnje obavi između 150.000 i 200.000 abortusa kod žena koje uglavnom ne koriste savremena sredstva kontracepcije, tvrde medicinski stručnjaci. Stopa prekida trudnoće znatno je niža u zemljama zapadne Evrope, u kojima žene znatno češće koriste zaštitu prilikom seksualnih odnosa.
Po procenama lekara, abortus se u Srbiji obavi kod svake dvanaeste žene starosti od 15 do 49 godina.
Opasno neznanje
– Za razliku od drugih evropskih zemalja, u kojima se neplanirana trudnoća uglavnom dešava mladim i neudatim ženama, u Srbiji se najveći broj abortusa (čak 80 do 90 odsto) obavi kod žena starijih od 20 godina koje su u braku i već imaju jedno ili više dece – izjavila je načelnica Republičkog centra za planiranje porodice pri Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije dr Katarina Sedlecki.
Prema njenim rečima, na ozbiljnost tog problema ukazuje i podatak da se svaki četvrti abortus obavi kod žene koja već ima četiri i više namerna pobačaja u svojoj „reproduktivnoj istoriji". Navodeći razloge zbog kojih se žene opredeljuju za prekid trudnoće, Sedlecki kaže da je osnovni razlog taj što se trudnoća dogodila neplanirano jer se žene oslanjaju na tradicionalnu i nedovoljno efikasnu kontracepciju poput prekinutog snošaja, koja nije uvek najpouzdanija.
– Iskustvo je pokazalo da je ženama u Srbiji lakše da prekinu trudnoću nego da redovno i disciplinovano koriste kontraceptivna sredstva. Parovima u Srbiji nije omogućeno da steknu savremena znanja i veštine za efikasno sprečavanje trudnoće, niti je u dovoljnoj meri razvijeno savetovanje o kontracepciji – objasnila je Sedlecki, navodeći da u Srbiji nisu dostupni svi metodi kontracepcije koji su dostupni u drugim zemljama Evrope.
Kada je reč o ekonomskom faktoru, padu standarda, problemima nalaženja sigurnog posla i činjenici da sve veći broj bračnih parova rađanje ostavlja za kasnije godine, Sedlecki je navela da ekonomski faktor nije glavni razlog visokog broja namernih pobačaja u Srbiji, već to što su žene nedovoljno informisane o rizicima.
– Istina je, međutim, da bi izvestan broj žena rodio dete kada bi imao veću socijalnu podršku. U drugim zemljama Evrope zapažen je nizak nivo rađanja ili njegovo odlaganje, ali u tim zemljama žene kontrolu rađanja vrše primenom efikasne kontracepcije. Ipak, kada se ženama u većini zemalja zapadne Evrope dogodi neplanirana trudnoća, one se češće odlučuju za njen nastavak i rađanje, ne samo zbog boljeg standarda i uslova života, već prvenstveno zbog toga što u tim zemljama abortus ima višu „psihološku cenu" – ocenila je Sedlecki.
Bez podrške
Angelina Radulović iz Udruženja „Roditelj" mišljenja je da je odustajanje od rađanja ili njegovo odlaganje u velikoj meri uslovljeno ekonomskim faktorom jer sve više mladih devojaka dobija radne ugovore na određeno vreme, i kada zatrudne ostaju bez prava i nemaju nikakva primanja.
Kada je reč o samom činu abortusa, stručnjaci navode da je, prema zakonski rešenjima iz 1995. godine, saglasnost roditelja za prekid trudnoće neophodna samo ako je devojka mlađa od 16 godina.
Kada se utvrdi da žena ne želi dete, ginekolog je dužan da obavi razgovor kako bi joj se pomoglo da donese rešenje koje je za nju najbolje, ali to ne podrazumeva nikakav oblik nagovaranja, pritiska ili zastrašivanja. Ako se žena odluči za prekid trudnoće, ona je pre obavljene intervencije dužna da potpiše da se „operacija" obavlja na njen zahtev i da je upoznata sa svim komplikacijama i mogućim posledicama.
Seksualno obrazovanje
Dr Gordana Radivojević iz Udruženja za reproduktivno zdravlje kaže je da je u Danskoj pre nekoliko godina smanjen broj abortusa uvođenjem seksualnog obrazovanja u škole, što bi, kako je navela, moglo biti korisno i u Srbiji. Takođe je navela da Danska i Norveška beleže povećanje nataliteta baš od onda kada je počela veća stopa korišćenja pilule kao sredstva kontracepcije.
Srbija u svetskom vrhu
Procene su da se u jednoj kalendarskoj godini u Srbiji dogodi najmanje 50 trudnoća na 1.000 devojaka uzrasta 15 do 19 godina. Doktorka Sedlecki je upozorila da posebno zabrinjavaju visoke stope rađanja kod devojaka uzrasta 16 ili 17 godina i da se po broju trudnoća kod adolescentkinja Srbija svrstava u sam svetski vrh.
– Polovina ovih trudnoća, kojih ima između šest i sedam hiljada godišnje, završava se namernim prekidom, a polovina nastavkom trudnoće i rađanjem – navela je Sedlecki.
Komentari (0)