Srbija još nema javnu banku matičnih ćelija, jer nema zakona koji bi to omogućili. Doduše, izrada zakona o transplantaciji je u toku, pa bi to konačno moglo da "otvori vrata" i ovoj banci. Nadležni u Ministarstvu zdravlja kažu da bi projekat mogao da zaživi oko 2010. godine.
Pripreme za otvaranje javne banke matičnih ćelija iz pupčanika traju već nekoliko godina na Institutu za majku i dete "Dr Vukan Čupić". Matične ćelije iz pupčane krvi mogu se primeniti u lečenju različitih oblika raka krvi, urođenih malokrvnosti i urođenih slabosti imuniteta.
One koje se budu našle u banci, biće dostupne svim sugrađanima – besplatno. Za sada, na našem tržištu postoje samo privatne banke koje ćelije iz pupčanika čuvaju u inostranstvu za nadoknadu od oko 2.000 evra.
Matične ćelije iz periferne krvi i kostne srži neće se čuvati zamrzavanjem, već će se praviti registri dobrovoljnih davalaca u Institutu za transfuziju krvi.
Projekat "Stvaranje uslova za transplantaciju matičnih ćelija hematopoeze kod dece", koji uključuje i otvaranje banke matičnih ćelija iz pupčanika odobrilo je Ministarstvo zdravlja pre nekoliko godina. Ove godine obezbeđeno je 11,1 miliona dinara.
Čitav projekat vredi oko 3,5 miliona evra, ali bi uloženi novac država "povratila" već za tri godine – objašnjava dr Dragana Vujić, rukovodilac projekta sa Instituta za majku i dete.
Kada se bude potpuno osposobio naš centar za čuvanje i transplantaciju matičnih ćelija iz pupčanika, decu nećemo morati da šaljemo o trošku države na intervencijeu Italiju, gde se za transplantaciju izdvaja oko 100.000 evra.
Prema rečima Vujićeve, veliki deo posla je već urađen, ali potrebna je dodatna oprema i adaptacija postojećeg prostora, da bi se povećali kapaciteti laboratorije za kriobiologiju i sterilnog bloka, gde se obavljaju transplantacije.
Procedura uzimanja matičnih ćelija iz pupčanika veoma je jednostavna – kaže dr Vujić. Bračni parovi, odnosno trudnice, će potpisivati odobrenja da posle porođaja daju posteljicu i pupčanik iz kojih se vade ćelije. To će se raditi organizovano sa porodilištima. Procedura nije bolna, jer se matične ćelije uzimaju iz krvi pupčanika i posteljice koji su već odbačeni.
Poslednji zakon koji se primenjuje u ovoj oblasti donet je još 1990. godine u SFRJ, i on čak i ne poznaje pojam matičnih ćelija. U Ministarstvu zdravlja kažu da je novi zakon o transplantaciji i biomedicinski potpomognutom oplođenju u pripremi.
Ti zakoni će u potpunosti biti usklađeni sa onima u Evropskoj uniji, a biće doneti do kraja ove godine – kaže Zorica Pavlović, pomoćnik ministra zdravlja u sektoru zdravstvenog osiguranja.
Davaoci koštane srži
Uporedo sa Projektom za otvaranje javne banke matičnih ćelija iz pupčanika, Institut za transfuziju krvi je pre nekoliko godina započeo akciju registrovanja dobrovoljnih davalaca kostne srži. Prema rečima dr Zorane Andrić, za sada se prijavilo oko 900 davalaca, dok ih je u Sloveniji i Hrvatskoj oko 6.000. Ona kaže da nam je cilj da postanemo deo svetskog registra.
Komentari (0)