U celom svetu aktuelna „moda” ostavljanja matičnih ćelija, koje se uzimaju iz pupčane vrpce novorođenčeta, lagano ulazi na mala vrata i u Srbiju.
Možda pojedincima priča o ovoj grani medicine deluje kao naučna fantastika, ali je činjenica da mame i tate na ovim prostorima već godinu dana imaju mogućnost da posle rođenja bebe ostave na „zaveštanje” matične ćelije i tako obezbede spasonosnu terapiju kod nekih oboljenja.
Naime, ako dete, mama, brat ili sestra obole od nekih vrsta leukemije, nasledne anemije, jedne vrste tumora mozga ili specifičnih metaboličkih poremećaja, postoji mogućnost izlečenja.
Najveća privatna banka u Evropi „Krio-sejv”, koja se bavi čuvanjem matičnih ćelija iz pupčanika, trenutno vodi računa o 80.000 uzoraka krvi iz pupčane vrpce.
Dr Mima Fazlagić, ginekolog Ginekološko-akušerske klinike „Narodni front” i stručno-naučni saradnik kompanije „Lajf R. F. d. o. o.”, koja je ovlašćeni predstavnik „Krio-sejva” za našu zemlju, kaže da je proces uzimanja matičnih ćelija iz posteljice, odmah posle porođaja, potpuno bezbolan i bezopasan i za mamu i za bebu.
U Srbiji se na taj korak odlučilo nekoliko desetina ljudi i to uglavnom lekari, oni koji se bave poslovima sa kompjuterima i informacionim tehnologijama, kao i oni koji su u porodici imali nekog ko je recimo oboleo od leukemije i ko je čuo da matične ćelije pomažu u lečenju.
U slučaju potrebe, na osnovu pisanog zahteva, u roku od 24 časa ćelije će biti dostavljene bolnici autorizovanoj za transplantacije – objasnila je dr Fazlagić.
U prvih 18 godina matičnim ćelijama, kako je propisano, mogu da raspolažu roditelji i da ih upotrebe isključivo za lečenje. Kada postanu punoletna, odluka je na njihovoj deci – da li će ih čuvati i posle dve decenije.
Krv se čuva u tečnom azotu, na minus 196 stepeni Celzijusa, iz Srbije se preko DHL-a šalje u Belgiju gde se posle ispitivanja izdvajaju matične ćelije, stavljaju u epruvete i čuvaju u banci ćelija.
Da se nešto ne bi dogodilo ovim uzorcima usled požara, zemljotresa ili neke katastrofe, epruvete se zapravo čuvaju na dva mesta – osim u Belgiji i u Holandiji. Ove ćelije u laboratoriji mogu da se, ukoliko je to potrebno, multiplikuju od pet do deset puta, a pretpostavlja se da će za nekoliko godina moći da se umnože i do 40 puta.
Čuvanje ovih ćelija iz pupčanika kod nas košta 1.510 evra, plus PDV, a u cenu su uključeni transport, laboratorijska obrada i čuvanje uzorka 20 godina – kaže dr Fazlagić i pri tom dodaje da postoji mogućnost besplatnog čuvanja matičnih ćelija dece čije majke boluju od leukemije.
Mnogi iz neznanja poistovećuju ove ćelije sa embrionalnim koje se spominju kao vodeće kod kloniranja. Naša sagovornica ističe da je velika zabluda da za tako nešto mogu da se iskoriste matične ćelije.
Stručnjaci objašnjavaju da je lečenje matičnim ćelijama još u razvoju i da će medicina tek imati mnogo koristi od novina u ovoj oblasti. Tako je profesor Kolin Mekgukin, šef genetske laboratorije u Njukaslu, od matičnih ćelija napravio veštačku jetru, koja se sada koristi za ispitivanje lekova.
Budućnost se vidi i u njihovom korišćenju kod transplantacija srca i drugih organa, a dr Fazlagić kaže da će se matične ćelije sve više uzimati i iz masnog tkiva.
Komentari (0)