Izlazak iz pelena za većinu je roditelja velika stvar koja retko kad prođe bez muke. Najčešće je reč o pokušajima i odustajanjima, nagovaranjima i pregovaranjima… Da bismo vam olakšali, donosimo popis zabrana, odnosno stvari koje nikako ne smete činiti kada dete odvikavate od pelena.
1. Nemojte ništa činiti "na silu".
Prvo proverite da li je vaše dete uopšte spremno na izlazak iz pelena, može li iskomunicirati svoje potrebe. Uvek krenite s ohrabrenjima i podrškom. Ako dete odbija da ostavi pelene, pritisak s vaše strane samo će stvoriti napetu atmosferu i izazvati novi otpor kod deteta.
Osim toga, tako možete kod deteta stvoriti negativne asocijacije povezane s kupatilom koje kasnije može biti teško izbrisati, a osim toga, dete može odbiti da prazni creva ili mokri, a to je za njega štetno. Ovom razdoblju učenja pokušajte da pristupite kao što ste pristupali drugim veštinama, poput sedenja, hodanja i učenja govora.
2. Ne počinjite skidanje pelena u razdobljima stresa.
Čak je i dobar stres loš stres kada je reč o skidanju pelena. Venčanja, dolazak novog deteta, odmor… sve to vašem detetu može biti jednako teško kao i razvod, smrt ili preseljenje. Ako se u vašem životu trenutno dogada bilo šta veliko, sačekajte s izlaskom iz pelena. Sačekajte da se stvari malo smire i da se uspostavi normalan tok aktivnosti. To izaziva osećaj sigurnosti u detetu i pomaže mu da se pelena reši u trenutku kada postoji uobičajena struktura i rutina.
3. Ne postavljajte rokove u kojima dete treba da odbaci pelene.
Mala deca ne reaguju dobro na rokove i nemaju koncept vremena kakav imaju odrasli. Imajte realistična očekivanja ili ih, ako je moguće, sasvim zaboravite. Programi koji obećavaju da će se vaše dete osloboditi pelena za samo tri dana ili čak 100 dana ne uzimaju u obzir detetovu individualnost.
Svako dete ima vlastiti temperament i svoj skup veština pa ne postoji jedinstvena metoda koja odgovara svima. Programi koji koriste rokove često podrazumevaju određene kaznene mere, nefleksibilni su ili – često – treniraju roditelje umesto deteta. Zbog toga se roditelji i deca osećaju loše i frustrirano kada ne uspeju da ispoštuju rokove.
Osim toga, teško je u jedan program staviti sve posebnosti porodičnog života i napraviti isti program za porodicu s oba zaposlena roditelja, porodicu s više dece, decu s posebnim potrebama, blizance ili razvedene roditelje. Kada birate metodu, proverite da li je fleksibilna. I možete li je uklopiti u svoj život.
4. Ako detetu "pobegne", nemojte se ponašati kao da je smak sveta.
Jedan ključan deo skidanja pelena – to je deo života. To je prirodan proces i obavlja ga svako živo biće, od životinja do ljudi. Nezgode se dogadaju i kada se dogode, to je samo deo procesa. Stavljanje prevelikog naglaska na nezgode dovodi do novih nezgoda. Budite mirni, uključite dete u čišćenje i čekajte sledeću priliku da koristite nošu.
5. Nemojte koristiti odeću s kojom se dete teško snalazi.
Zaboravite na složene odevne kombinacije, pantalone s previše dugmića, suvišne pojaseve i slične stvari – vaše se dete jednostavno neće stići skinuti kada oseti potrebu za odlaskom u toalet, posebno u prvo vreme. Odaberite odeću koja se lako skida: haljinice, suknje, pantalone s elastičnim strukom, trenerke, kratke pantalone. Ako je toplo i ako se osećate dobro s time, pustite dete da trčkara u donjem vešu ili golo – tako se najbrže savladava veština odlaska na nošu.
6. Ne popuštajte spoljašnjim pritiscima.
Spoljašnji pritisci dolaze iz mnogo izvora: od baka i deka, drugih mama u 
vrtiću, dadilja, supružnika. Imajte na umu da su bake i dede prepuni mudrosti o odgoju, ali da neki njihovi saveti danas jednostavno ne zvuče dobro. Na primer, prisetite se da vaši roditelji verovatno nisu koristili auto-sedalice, a mnogi su odgojeni u uverenju da "malo vina" detetu ne škodi.
Kada je reč o drugim roditeljima, vrede ista pravila za izbijanje zubića, puzanje, hodanje, govorenje. To su veštine koje dete uči i uči ih u svoje vreme, kada mu najbolje odgovara. Jednostavno se oduprite porivu da se takmičite s drugim roditeljima jer takmičenje ne završava sa skidanjem pelena: vaše dete još čeka učenje pisanja, čitanja, vožnje…!
Kada je o vrtiću, odnosno jaslicama reč, porazgovarajte s vaspitačicom. Moguće je da jaslice uslovljavaju skidanje pelena za prelazak u stariju grupu, ali pokušajte zajedno s negovateljicom da osmislite strategiju izlaska iz pelena.
7. Ne očekujte odmah suve noći.
Uopšteno govoreći, kontrola mokrenja dolazi pre kontrole pokreta creva, a suve noći dolaze na samom kraju. Normalno je da se noćno mokrenje događa kod dece sve do 4. godine. Kod mnoge dece noćna kontrola bešike nije nešto što dolazi brzo i jednostavno, no nije nužno reč o medicinskom problemu. Lekari navode dva uzroka noćnih mokrenja: prvi je nedovoljna razvijenost bešike koja uzrokuje nesposobnost zadržavanja urina cele noći, a drugo je nedostatak svesti da postoji potreba za mokrenjem i da treba ustati i otići na toalet.
8. Ne odbacujte detetove strahove.
U vremenu navikavanja na nošu, deca mogu razviti strahove, a ti su strahovi jednako veliki kao i bilo koji strah odrasle osobe. Deca možda ne razumeju mehaniku toaleta pa ih odlazak na toalet može užasavati. Ako dete samo jednom ima neugodno iskustvo u toaletu (posklizne se pa mu guza dotakne hladnu keramiku WC šolje), to ga može vratiti nekoliko koraka unatrag. Neka deca imaju problema s izbacivanjem stolice. Rešavajte pažljivo te strahove. Razgovarajte o njima i pazite da se dete ne oseti posramljeno ili nevažno.
Imajte na umu da su za mnogu decu pelene određena sigurnost. To je vreme kada su roditelji intimni s decom i paze na njihove potrebe. To ne znaci da treba da dopustite da se stalno krećete između pelena i noše, ali znači da možete pokazati razumevanje za proces koji dete prolazi. Ponekad detetu nedostaje bliskost s vama – potrudite se dati mu pažnje i nežnosti.
9. Ne brinite toliko.
Stvarno. Verovatno ste to dosad milion puta čuli, ali istina je: prilično je neverovatno da će vaše dete otići na fakultet u pelenama. Ne brinite toliko: možda će potrajati, ali svako dete nauči da ide u toalet samostalno.
Komentari (0)