Da bi obukli i obuli decu, roditelji u Srbiji izdvajaju najmanje duplo više para, od onih u Evropi. Identične trenerke ili farmerke za mališane, koje, recimo, u Austriji ili Nemačoj koštaju od osam do 12 evra, ovde staju od 2.290 do 2.900 dinara. Isti model, isti čak i trgovac, a cena udvostručena. Dogodi se da par majica platimo dva, tri evra, a ovde se takav model prodaje i za neverovatnih 1.000 dinara.
Dečja garderoba u našim buticima i šoping molovima skuplja je nego u inostranim prodavnicama u, recimo, Beču, Barseloni ili Veneciji zbog nedovoljne konkurencije, ali i dominantnog položaja pojedinih trgovaca. Na to, svakako, utiče i formiranje cena odeće iz centrala modnih kuća u inostranstvu. One imaju nekoliko cenovnih nivoa, a najniži je na matičnom tržištu. Otuda razlike cena za brendove u trgovinama popularnih brendova.
Jedan od razloga za visoke cene je i pojedinačna, a ne serijska nabavka robe. Mesečni promet nekog butika u centru Beograda desetak puta je manji nego promet takve trgovine u Minhenu, Beču ili Rimu.
“Naš problem je i daleko manja prodaja nego u zemljama EU, što, uz znatno veće fiksne troškove, podiže cene odeće i obuće. Trgovci odećom u Srbiji, suočeni sa niskom kupovnom moći i osetno manjom prodajom, jednostavno nisu ozbiljni kupci robe u većim količinima kao njihove kolege u evropskim zemljama. Kada kupujete malu količinu odeće, nabavna cena je viša u odnosu na vaše kolege iz EU koje kupe po deset puta više. Ta razlika ide do 35 odsto za određene artikle i to je glavni uzrok zašto je, na primer, u popularnom austrijskom šoping molu ista košulja i za više od 30 odsto jeftinija nego u Beogradu”, kaže Dragoljub Rajić, privredni konsultant.
Važan faktor koji podiže cenu istog proizvoda u Srbiji u odnosu na EU je i nerazvijenost tržišta. A, na to utiču i skupe usluge države, koji su u svetu manji nego kod nas.
U Mreži za poslovnu podršku smatraju da je jedan od uzroka za visoke cene veliki broj nameta za trgovine. U šoping molovima u inostranstvu trgovac prosečno plaća mesečno između 12 i 22 nameta (porezi, doprinosi na zarade, takse, naknade, komunalne usluge i slično). U Srbiji između 45 i 55, zavisi od toga da li je u pitanju trgovina velikog ili malog formata i od lokalne samouprave u kojoj se radnja nalazi.
“Sva opterećenja poslovanja u periodu 2009-2015. porasla su za 104,5 odsto, dok je inflacija bila 43,5 odsto. Ovo je nateralo proizvođače, uvoznike i trgovce da podignu cene zato da bi imali od čega da isplate opterećenja poslovanja. U prosek,u svaka firma u Srbiji trenutno ima gubitak od 196 odsto iznad svog osnivačkog kapitala, zato što je poslovanje skupo, a kupovna moć niska”, dodaje Rajić.
U Privrednoj komori Srbije kažu da trgovci više cene odeće i obuće u odnosu na zemlje u okruženju i EU, pravdaju velikim troškovima poslovanja. Sekretar Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće Milorad Vasiljević ukazuje da je problem i dalje nerazvijeno tržište. “Uvoznici odeće već sada umesto 123, zaračunavaju cene po kursu od čak 140 dinara, nekoliko velikih uvoznika diktira cene te robe i drži monopol”, tvrdi Vasiljević.
Komentari (0)