Dok je studirao medicinu, Džerald Karpman je učio kako je oštećenje srca konačna stvar. Što se jednom uništi, ne može da se popravi ni izleči.
“Ako ste preživeli infarkt, stigli ste do nivoa na kome ćete biti i u budućnosti. Ono što je uništeno je trajno”, priseća se ovaj lekar. Ovaj stav u medicini je bio istinit do skoro, kada su studije koje su uključivale malobrojne pacijente uključile infuziju matičnih ćelija u lečenje posledica infarkta.
U martu ove godine, doktor Karpman se priključio klubu preživelih. Iako je do tada trčao maratone i šetao po 15 kilometara dnevno, pridržavajući se besprekornog režima ishrane, tog jutra je sedeći za računarom osetio neizdrživ bol. On prepričava da već za 30 sekundi nije više mogao da sedi mirno, i zbog toga je odmah otišao u bolnicu, gde su lekari ugradili stentove. Dok se oporavljao, ustanovio je da je 20% njegovog srčanog mišića izumrlo, a toliko oštećenje donosi veliki rizik od otkazivanja srca.
Doktor Karpman je preživeo infarkt i dobio terapiju matičnim ćelijama
U Sedars Sinaj medicinskom centru u Los Anđelesu, doktor Eduardo Mejban je već primenjivao terapije matičnim ćelijama na odabranim pacijentima koji su preživeli infarkt. ”Mi smo već znali da matične ćelije u laboratorijskim uslovima mogu da stvore ćelije srčanog mišića ili ćelije krvnih sudova. Ali nas je fascinirala činjenica da one obnavljaju i izumrlo srčano tkivo kada mu se nađu u blizini”, kaže on, i poredi to sa punjenjem baterije. Imuni sistem odbacuje matične ćelije za nekoliko sedmica, ali za to vreme, one učine čudo u srcu.
Za ovu proceduru se koriste matične ćelije iz srca preminulih donora. Tehničari biraju najjače ćelije i čuvaju ih do trenutka dok ne budu potrebne. S obzirom na to da je dovoljna jedna terapija, i da se ona sprovodi brzo nakon srčanog udara, uspeh oporavka je veći. Od početka godine, ova procedura je testirana na nekoliko desetina pacijenata, a planira se da se na ovaj način leči 300 pacijenata sa umerenim i jakim srčanim oštećenjem u tridesetak američkih bolnica.
Devet nedelja nakon terapije, Karpman hoda oko pet kilometara svaki dan. Kaže da se oseća mnogo lakše i da je povratio mnogo snage. Ali ono što ne zna je da li to može da se pripiše lečenju matičnim ćelijama. Naime, jedna trećina pacijenata uključenih u ovu studiju dobija placebo, a da li je on među njima, saznaće se tek kada se studija okonča.
Njemu je u svakom slučaju drago da se oseća mnogo bolje. Priseća se dana kada je njegov otac, takođe lekar, obilazio pacijente po kućama sa dve knjige koje su sadržale sav znanja iz medicine potrebna za lečenje. On ima police i police knjiga samo o dermatologiji, a novi načini tretmana nečega što je bilo neizlečivo ga fasciniraju.
Komentari (0)