U seriji novih pravila dohrane beba o kojima govori nutricionistkinja Tena Niseteo i koja su donela neke velike novine na temu voća, povrća te kravljeg mleka, ovog puta tema je još jednu ogromna novina, a tiče se mesa.
Svi koji već imaju decu naučeni su da bebe dohranju mesom tek nakon što su dobro već navikli na voće, povrće, mleko i žitarice. Tako je to kod nas, dok bebe u Iranu, dohranu počinju jajima, u Nemačkoj mesnim supama, naše bebe mogu, naravno, i dalje počinjati tradicionalno – kako smo navikli. Ipak, to ne znači da meso mora da čeka.
A niti da se s dohranom mora početi pre šestog meseca života. Kod nas je bilo uvreženo, a toga se i danas čvrsto drže neki pedijatri, da se s dohranom počinje već sa četiri meseca, posebno ako su bebe na adaptiranom mleku. “Ali to stvarno uopšte ne mora biti tako jer ako beba dobro napreduje i na mleku, ako ne traži da jede ono što jedu mama i tata, nema razloga da se sa dohranom kreće pre 6. meseca. I kada se jednom s njom krene, nema razloga da se već od samog starta ne krene i s mesom. Ali i tu postoje neke novine, i to prilično velike.
Navika je da bebe mogu da jedu kuvano meso, ali belo, ne crveno meso i da se ne dodaju nikakve masnoće.
“Masnoće su jako važne za razvoj i mame se skroz neopravdano boje da dodaju bilo kakve masnoće u bebine kašice. Upravo zato bebina ishrana oskudeva masnoćama, pogotovo kada se uvedu dva čvrsta, a smanji za dva mlečna obroka. Mleko u sebi sadrži dovoljnu količinu masnoća, ali to onda ne vredi i za obroke od čvrstih namirnica. Zato mame nemojte da se bojite malo da zamastite njihov obrok jer dnevna dojenačka ishrana mora da sadrži minimalno 40 odsto ukupnih kalorija upravo iz visoko kvalitetnih masnoća što je za poređenje sa ishranom odraslog čoveka četiri puta potrebnije jer odraslom čoveku ne treba više od 10 odsto kalorija dnevno dobijenih iz dobrih masnoća. a dobre masnoće su: kvalitetna hladno ceđena ulja – suncokretovo, maslinovo, laneno, kao dodatak kašicama, a čak i malo putera neće naškoditi.
Kada pak pričamo o samom mesu, znate li zašto novije studije daju veću prednost crvenom, a ne belom mesu? Zato što je crveno meso bogatije esencijalnim mikronutrijentima od belog mesa, što doduše ne znači da bebama za prvi obrok treba odmah dati svinjetinu. Ne – ali se držite zdravije teletine, zečetine, junetine, jagnjetine, a ne zaboravite ni crveno meso peradi baš kao ni džigerica. U svima njima ima dovoljno nutrijenata da vaša beba pojede slastan / malo mastan i kvalitetan obrok.
Meso je dakle i više nego poželjno već s otprilike 6-7 meseci i ono je, kako objašnjava nutricionistkinja, najbolji i najpotpuniji izvor belančevina odnosno aminokiselina koje su gradivno tkivo organizma i izvor nekih vrlo bitnih mikronutrijenata kao što su gvožđe i vitamin B12 .
Doduše, valja znati da meso i žitarice, odnosno povrće ne smete kombinovati s mlekom niti mleko dodavati u ovakve bogate mesne kašice kako kalcijum iz mleka i mlečnih prerađevina ne bi ometao vezanje gvožđa iz tih namirnica (meso / žitarice / povrće).
Naravo, nipošto ne zaboravite ribu. Riba je takođe osnovni izvor omega 3 masnih kiselina i D 3 vitamina zbog čega se s istom treba započeti u prvim mesecima dohrane – dakle sa 7-8 meseci.
A kada još svemu ovome dodamo ukusne mesne supice koje mogu biti odlična podloga za povrtne kašice, možemo zaključiti samo jedno: Ne samo da ishrana odojčadi ne bi smela da bude monotona, uz ovakav izbor – dohrana će biti i više nego bogata. Odlično je da se beba već pre prvog rođendana navikne na najkvalitetniju ishranu od svih – raznovrsnu ishranu.
