Ako ste mislili da je vaše dete sa dve godine prošlo fazu ispitivanja granica, varate se. Kada napune pet pripremite se – petogodišnjaci jednostavno obožavaju da preispituju ograničenja koja su pred njih postavili roditelji.
Kakve se promene dešavaju i zbog čega su naša, inače, mirna deca odjednom nemoguća, objašnjeno je u knjizi ”U korak s razvojem” Čipa Vuda.
Petogodišnjaci lako menjaju raspoloženje. Roditelji često mogu da primete da mališani izokreću cifre i slova. Takođe, na konkretna pitanja često odgovaraju neodređeno. Deca u ovom periodu prolaze kroz dve različite razvojne faze: s jedne strane ona su obazriva, sve bukvalno shvataju i poslušna su, dok su sa druge strane skloni eksperimentisanju, suprotstavljanju i nesigurni su. Obično ne vole da pričaju o tome šta su radili u vrtiću.
Ali kako se približavaju šestoj, govor im postaje raznovrsniji i složeniji. Vole da objašnjavaju i da slušaju objašnjenja. I ponašanje im postaje složenije. Često se dešava da se lepo igraju da bi se odmah posvađali. Što je više stvari koje mogu da obave sami, osećaju se jačim, ali ih zato svaki neuspeh lako odvede do osećanja krivice.
Ovo su najčešći obrasci razvoja koje srećemo kod petogodišnjaka:
– Padaju sa stolice
– Odmereno se kreću
– Vole da pomažu, sređuju, da ”budu dobri”
– Važno im je da dobiju odobrenje
– Bukvalan sažet govor
– Naglas razmišljaju
– Najčešće nešto rade samo na jedan način
– Animizam – nežive stvari smatraju živim i pokretnim
– Zanovetaju i imaju nastupe besa
– Mogu da pišu velikim slovima, uglavnom ne u pravoj liniji i često krive glavu na stranu koja im nije dominantna
