I dok se nastavljaju protesti širom Amerike, zbog odluke Vrhovnog suda da poništi presudu kojom je u čitavoj državi legalizovan abortus, počelo je i zatvaranje klinika koje su dosad zakonito izvodile prekide trudnoće.
Očekuje se da će oko polovine država uvesti nova ograničenja ili zabrane pošto je sud poništio sopstvenu 50-godišnju odluku Rou protiv Vejda.
.jpg)
Foto: PrintScreen IG
Trinaest država već ima zakone koji će lančano zabraniti abortus u roku od 30 dana od ove presude.
Predsednik Džo Bajden opisao je presudu kao „tragičnu grešku”.
Protesti sve masovniji
U Feniksu, u Arizoni, policija je ispalila suzavac kada su demonstranti lupali u vrata i prozore sedišta državnih zvaničnika.
U Los Anđelesu su tokom protesta nakratko blokirali saobraćaj na autoputu.
Očekuje se da će se protesti nastaviti u gradovima širom zemlje u subotu.
Na klinici za abortus u Litl Roku u Arkanzasu – državi koja ima donet zakon kojim dozvoljava trenutnu zabranu abortusa – vrata za prijem pacijenata su se zatvorila čim je mišljenje suda objavljeno na internetu.
Termini počeli da se otkazuju tokom vikenda
Osoblje klinike javljalo je ženama da su njihovi termini otkazani.
.jpg)
Foto: Freepik
„Bez obzira na to koliko se teško pripremamo za loše vesti, kada konačno stignu, jako pogađaju. To što moramo da pozovemo ove pacijente i da im kažemo da je Rou protiv Vejda poništen je srceparajuće“, rekla je medicinska sestra Ešli Hant za BBC.
Pratnje na klinici, koje su iz dana u dan stajale na vrućini u Arkanzasu da bi bile uz pacijentei probijale se kroz gomilu demonstranata, grupno su se zagrlile.
„Mislila sam da će ovoj zemlji i dalje biti stalo do ljudi, da će i dalje biti stalo do žena”, rekla je Karen, glavna saradnica.
Za to vreme, napolju su protivnici abortusa već su slavili.
„Primećeni ste”, vikao je jedan od demonstranata na ljude koji su tek parkirali atutomobile ispred klinike i nisu još znali za odluk.
„Moj predlog je da se okrenete i napustite ovo mesto greha, ovo mesto nepravde, ovo zlo mesto.”
U Nju Orleansu u Luizijani – još jednoj državi koja je je unapred donela zakone za zabranu abortusa za koju je ova odluka Vrhovnog suda samo okidač – Centar za zdravstvenu zaštitu žena u petak je zatvoren i čitavo osoblje je otišlo kući.
To je jedno od samo tri mesta gde se u ovoj državi dosad mogao obaviti abortus.
Izvan klinike, volonterka u pratnji Linda Kočer rekla je za BBC da će bogate žene i dalje moći da urade abortus u drugim državama, ali da će „siromašne žene nagrabusiti” zbog nezakonitih procedura.
Protivnik abortusa pastor Bil Šenks rekao je da je to „dan za slavlje”.
Misuri je postao prva američka država koja je zabranila abortus posle presude Vrhovnog suda.
Ukupno se očekuje da će pristup abortusu biti ukinut za oko 36 miliona žena u reproduktivnom dobu, prema istraživanju Planned Parenthood (Planirano roditeljstvo), zdravstvene organizacije koja izvodi abortuse.
Vrhovni sud je razmatrao slučaj Dobs protiv Džeksonove ženske zdravstvene organizacije, koji je osporavao zabranu abortusa u Misisipiju posle 15 nedelja.
Vrhovni sud oblikovan za vreme Trampa
Sud je sa šest glasova za i tri protiv presudio u korist države, suštinski okončavajući ustavno pravo na abortus.
„Stoga smatramo da Ustav ne daje pravo na abortus… i da se ovlašćenje za regulisanje abortusa mora vratiti narodu i njihovim izabranim predstavnicima”, navodi se u delu presude.
Odluka Vrhovnog suda da preinači sopstvenu odluku, što je vrlo retko, verovatno će pokrenuti političke bitke kakve Amerika nije videla još od borbe za ukidanjem ropstva, kada su države bile podeljene na dve naizgled nepomirljive strane.
Vrhovni sud je preoblikovan za vreme mandata predsednika Donalda Trampa imenovanjem trojice sudija i nazvan je najkonzervativnijim u modernoj istoriji SAD.
Šest od devet aktuelnih sudija imenovali su republikanski predsednici, a ostalu trojicu demokratski.
Guverneri nekoliko država koji pripadaju Demokratskoj stranci, među kojima su Kalifornija, Novi Meksiko i Mičigen, već su ranije najavili predlog da se u njihove ustave uvrste odredbe o pravu na abortus ako presuda u slučaju Ro protiv Vejda bude poništena.
Šta je sve rekao Bajden?
„Tužan je ovo dan za sud i za državu“, rekao je američki predsednik, komentarišući presudu Vrhovnog suda.
„Sud je uradio ono što nije nikada ranije. Oduzeo je izričito ustavno pravo koje je fundamentalno za toliko Amerikanaca”, kaže Džo Bajden.
„Biće stvarnih i neposrednih posledica”, kaže on.
Bajden je rekao i da je ova odluka „toliko ekstremna da su žene i devojke prinuđene da rađaju dete svog silovatelja“.
„To jednostavno zapanjujuće. Zamislite da žena mora da nosi dete koje je bilo posledica incesta. To je okrutno“, rekao je američki predsednik.
Bajden kaže i da će žene iz država u kojima su sada na snazi ograničenja za abortus moći slobodno da putuju u druge delove zemlje da bi im bila prekinuta trudnoća.
„Moja administracija će braniti to njihovo suštinsko pravo“, rekao je on, dodajući da nijedan zvaničnik neće moći da se meša u pravo žene da putuje.
Pored toga, Bajden je rekao da će njegova administracija „obezbediti pristup lekovima… poput kontracepcije”.
Američki predsednik je zatražio od svih, i protivnika prava na abortus i onih koji su za, da mirno protestuju.
„Nasilje nikada nije prihvatljivo”, kaže on.
„Pretnje i zastrašivanje nisu način”.
Bajden je poručio američkim ženama da zna da će se sada suočiti sa „neverovatno teškim situacijama”.
„Čujem vas. Podržavam vas. Stojim uz vas”, rekao je.
Na kraju je poručio i da „ovo nije završena priča”.
Slučaj Rou protiv Vejda
U velikom i značajnom slučaju Rou protiv Vejda 1973. godine, Vrhovni sud je sa sedam glasova prema dva presudio da je pravo žene da prekine trudnoću zaštićeno američkim ustavom.
Presuda je dala Amerikankama apsolutno pravo na abortus u prva tri meseca trudnoće, ali je dozvolila ograničenja u drugom tromesečju i zabrane u trećem.
Ali decenijama posle ovog slučaja, u više od 10 američkih država donošene su presude koje su značajno ograničavale pravo na abortus.
Samo 2021. godine uvedeno je skoro 600 ograničenja za abortus širom zemlje, od kojih je 90 preraslo u zakone.
To je više nego bilo koje godine u poslednjih pola veka.
Smatra se da će ukidanje pristupa abortusu najviše uticati na siromašne žene – za koje je već veća verovatnoća da će tražiti prekid trudnoće.
Žene u dvadesetim godinama najčešće idu na abortus – 2019. godine oko 57 odsto je bilo u ovoj starosnoj grupi.
Afro-amerikanci imaju najveću stopu abortusa – 27 od 1.000 žena uzrasta od 15 do 44 godine.
Izvor: BBC na srpskom
Komentari (0)