Veliki kašalj (pertusis) kod dece – šta je sve važno da znamo

Pertusis ili veliki kašalj je visoko zarazna bolest respiratornog trakta koju izaziva bakterija Bordetella pertussis. B. pertussis je isključivo humani patogen koji se kapljičnim putem prenosi sa inficirane na osetljivu osobu kod koje izaziva akutnu infekciju sa izraženom kliničkom slikom paroksizmalnog kašlja i periodima zacenjivanja, nekada sa apneom i cijanozom. Od velikog kašlja oboljevaju ljudi svih uzrasta, nešto češće ženska nego muška deca, i to češće tokom leta i rane jeseni, što nije karakteristično za većinu respiratornih infekcija. Najteže forme bolesti sa značajnim mortalitetom javljaju se pre svega kod novorođenčadi i dece do 6 meseci starosti kod kojih primarna serija vakcinacije od 3 doze nije još završena, odnosno kod osoba koje iz nekog razloga nisu vakcinisane. Najčešći rezervoar B. pertussis sve više su vakcinisana starija deca, adolescenti i odrasli, ali je kod njih bolest znatno blaža, nekada i asimptomatska, te često ostaje neprepoznata. Zbog toga te osobe predstavljaju glavni izvor infekcije za osetljivu neimunizovanu decu sa kojom dolaze u kontakt. I pored široko zastupljene vakcinacije tokom više desetina godina i značajno manjeg broja slučajeva pertusisa, ova bolest je i danas veoma prisutna širom sveta i predstavlja jedan od najčešćih uzročnika smrti među bolestima za koje postoje vakcine. U 2018. godini je u svetu prijavljeno preko 151.074 slučajeva ove bolesti, ali s obzirom na veliki broj neprepoznatih i/ili neprijavljenih slučajeva, procenjuje se da je broj obolelih daleko veći. Procenjeno je da je 2014. godine u svetu čak 24,1 milion ljudi bilo inficirano sa B. pertussis i da je skoro 160.700 dece mlađe od 5 godina umrlo od pertusisa.

Kod odojčadi i dece, inkubacija pertusisa je 7-10 dana (najviše do 3 nedelje). Bolest obično traje 6 do 10 nedelja (nekada i do 12 nedelja, pa se u Kini naziva i ”stodnevni kašalj”) i ima tri faze: kataralnu, paroksizmalnu i fazu rekovalescencije.
 

Prva, kataralna faza traje 1-2 nedelje i počinje kijanjem, suzenjem očiju i kašljanjem – simptomima koji se ne razlikuju značajno od simptoma prehlade. Povišena temperatura obično nije prisutna. Kašalj je u ovom periodu blag, neproduktivan i neupadljiv, javlja se prvo noću, a potom se intenzivira i tokom dana. Ljudi su najinfektivniji tokom ovog perioda i dve nedelje nakon početka kašlja.
 

U drugoj, paroksizmalnoj fazi koja traje 3-6 nedelja, kašalj se pojačava, postaje učestaliji i praćen je zacenjivanjem. Ova faza naziv je dobila po napadima kašlja (paroksizmima koji su karakteristični za pertusis – tokom jednog izdisaja nastaju ponovljeni napadi nekoliko brzih uzastopnih iskašljaja, posle kojih dolazi do karakterističnog zvuka borbe za vazduh (zvuk podseća na njakanje magarca – otuda naziv magareći kašalj). Periodi kašlja praćeni su periodima potpune respiratorne normalnosti (što se ne viđa u drugim respiratornim oboljenjima). Ova faza može da bude produžena kod mlađe odojčadi (uzrasta <3 meseca). Neka odojčad imaju pozitivne kulture nekoliko nedelja i infektivna su znatno duže. Tokom ovog stadijuma dete može da ima normalan nalaz na plućima ili izmenjen nalaz koji podseća na bronnhitis.
 

U trećoj fazi rekonvalescencije, kašalj postaje manje paroksizmalni i postepeno nestaje tokom 2 do 3 nedelje (ali može trajati i do 3 meseca).
 

Klinička slika kod adolescenata i odraslih slična je kao kod dece ali ipak ima neke karakteristike: kod 50% adolescenata kašalj traje i preko 9 nedelja; napadi kašlja (paroksizmi) kod većine adolescenata traju duže od 3 nedelje, kod 65% adolescenata javlja se povraćanje nakon kašlja i oni u proseku imaju 14 dana poremećenog spavanja.
 

Dijagnoza pertusisa se postavlja na osnovu karakteristične kliničke slike, podataka o kontaktu sa obolelom osobom, izolovanjem uzročnika iz kulture nazofaringealnog brisa (pomoću PCR tehnike (najsenzitivniji i najbrži test) i seroloških testova kojima se meri nivo antitela (IgG, IgM i IgA). U krvnoj slici je prisutna leukocitoza, sa dominantnom limfocitozom. Dete obično nema povišenu telesnu temperaturu, bez povišenih drugih reaktanata akutne faze. Najčešće je, ipak, dijagnoza pertusisa klinička.
 

Rutinska primena laboratorijskih testova zavisi od vremena trajanja simptoma i raspoloživosti testova. Ukoliko pacijent kašlje kraće od 14 dana, za dijagnozu se koristi kultura nazofaringealnog brisa i PCR tehnika. Standardni brisevi grla i nosa su obično negativni. Kada je kašalj prisutan više od 14 dana, kultura će ostati negativna i tada se koristi samo PCR tehnika, a posle 21 dana mogu da se urade i serološki testovi kojima se mere nivoi antitela IgM, IgA, IgG (mada je zbog odsustva veze između nivoa antitela i imuniteta protiv pertusisa ove rezultate teško tumačiti) ili PCR tehnika.
 

Efikasno lečenje se zasniva na brzoj i preciznoj dijagnozi. Najkarakterističniji simptom pertusisa, kašalj, uglavnom ne reaguje na terapiju antitusicima (lekovima protiv kašlja). 50% dece mlađe od godinu dana zahteva bolnički tretman. Deci starijeg uzrasta u terapiji se daju makrolidni antibiotici (eritromicin, azitromicin, klaritromicin) tokom 5-14 dana, koji daju efekta ukoliko se sa terapijom počne na vreme, što najčešće nije slučaj jer se na samom početku bolesti ne javljaju karakteristični simptomi. Takođe, samo 30% pacijenata se pridržava terapije zbog izraženih efekata na gastrointestinalni trakt (mučnina, povraćanje, proliv). Lečenje antibioticima nema uticaja na trajanje i težinu bolesti, ali skraćuje infektivnost. Kod dece sa teškim stanjem preporučuje se izolacija i hospitalizacija.

VELIKI KAŠALJ – kako ga sprečiti u svakom razvojnom periodu deteta>>>

 
Foto: Freepik

Ipak, najbolji način da se stane na put pertusisu jeste održavanje protektivnog imuniteta kod većine osoba, a samim tim i kolektivnog imuniteta u populaciji, pomoću redovne vakcinacije! 

Tekst podržan od strane Sanofi Pasteur

MAT-RS-2000157-1.0-07/2020

Reference:

Edwards KM, Decker MD. Pertussis vaccines. In: Vaccines 6th Edition, W.B. Saunders, Editor(s): Stanley A. Plotkin SA, Orenstein WA, Offit PA, 2013,447-92.

Yeung K, Duclos P, Nelson E, Hutubessy R. An update of the global burden of pertussis in children younger than 5 years: a modelling study. The Lancet Infectious Diseases. 2017;17(9):974-980.
 

VAŽNO: Revakcinacija vakcinom protiv velikog kašlja vrši se sa navršenih šest godina, a pre polaska u školu kako bi dete bilo kompletno zaštićeno. Ova vakcina kupuje se na zahtev roditelja, a po preporuci pedijatra