Nemoj tako i pusti ja ću, su rečenice kojima veoma često tate ostavimo po strani tokom prvih dana bebinog života. O tome koliko je važna uloga oca i to od prvog dana života deteta govori za naš portal dr Ranko Rajović, autor NTC programa, dobitnik nagrade svetske Mense za razvoj društva u celini i predavač na Pedagoškom fakultetu u Kopru (Neouronake u vaspitanju i obrazovanju)
Na Vašim predavanjima se često čuje i to da je upravo način na koji tata ”barata” sa bebom izuzetan doprinos razvoju bebe. Koliko grešimo ako brigu o bebi prepustimo isključivo mami u tom najranijem periodu?
– Ne mora da bude greška, ako je mama opuštena, ako nije preterano brižna, ali na žalost sve više, mame postaju brižne, uplašene, previše zaštitničke. To je nekako i normalno prvih godinu dana, možda i dve godine, jer to je period fiziološke, biološke manipulacije i dete to koristi, na primer zaplače i mama dolazi uvek pre tate, ili kada padne prilikom prohodavanja, skoro uvek mama prva priskače da podigne dete… beba vidi, mama je tu kad ima neki problem, ali beba vidi i nešto drugo, mama je tu i kad nema problema. To je do druge godine normalno, ali kasnije može da stvori probleme u odnosu mama, tata, dete. Upravo tu se vidi tatina uloga, jer tata bi morao da bude protivteža preteranom zaštićivanju. Kada pričamo o tome, moramo da znamo da je zaštićivanje dobro i korisno, ali prezaštićivanje može oštetiti razvoj deteta.
Prve tri godine su izuzetno važne za celokupan razvoj deteta, koju ulogu u razvoju inteligencije ima mama, a koju tata u periodu ranog razvoja deteta?
– Za razvoj mozga, tj povezivanje različitih regija važni su pokreti, jer nervni putevi i veze između neurona se formiraju pokretom. Značaj pokreta se bolje vidi ako objasnim da živa bića koja nemaju kretanje, nemaju neurone (biljke), a živa bića koja se kreću imaju neurone. Najsloženiji nervni sistem ima čovek i po toj analogiji jasno je da smo mi ljudi, živa bića stvorena za kretanje, tj razvoj mozga u velikoj meri zavisi od kretanja. Kada kažem kretanje, ne mislim samo na hodanje, nego na skoro svaku motoričku aktivnost (gledanje levo desno, gore dole, zatim okretanje glave, okretanje tela, puzanje, razvoj fine motorike, skakanje, rotacija, ravnoteža itd).
Foto: Pixels
Dr Rajović dalje navodi da sazrevanje nervnih putava, ili mijelinizacija, kreće od glave prema nogama i da se prvi važni nervni putevi aktiviraju pokretima očiju levo desno. Zato je važno da soba bude sa kontrastima, a ne roze ili plave boje.
– Interesantno je da tatu pustimo da kupuje i opremi dečju sobu, sigurno neće kupiti roze ili plavu sobu, jer je većini očeva to nebitno. Sledeći nervni putevi koji sazrevaju su za okretanje glave, a u tom periodu beba nema jake mišiće i ne može da drži glavu. Tu se opet pravi nova greška, recimo tata drži bebu na rukama, okreće je, drži je za noge i okrene naopačke, ali mama to ne dozvoljava, pa ponekad i slaže tatu i objašnjava da se beba tako ne nosi. Onda mama „uči” tatu kako se nosi beba, pa možemo videti komične situacije kada tata nosi bebu sa dve ruke, na tri tačke oslonca, kao da se radi o transportu pacijenta, drži glavu bebe na dlanu i fiksira glavu da se ne pomeri ni levo ni desno ni za milimetar. Kada pitam roditelje, ko je vama rekao da se tako nosi beba, odgovaraju – pedijatar. Naravno to nije tačno, pedijatar je rekao držite glavu, a ne fiksirajte glavu. Tako da je bolje objasniti roditeljima da se glava bebe pridržava, jer ako kažemo da se drži, oni će obično uraditi malo više, a to malo više je prezaštićivanje i to je štetno, smatra dr Rajović i napominje da se puno takvih grašaka napravi od rođenja do pete godine i na taj način se usporava ili oštećuje razvoj pojedinih regija mozga.
– Na predavanjima i seminarima pokažem oko 20 tipičnih grešaka roditelja, a to se može naći i na sajtu ntcucenje.com gde su svi tekstovi otvoreni i besplatni. Za roditelje sam napisao dve knjige IQ deteta briga roditelja i Razvoj inteligencije kroz igru, kako bi roditeljima na jednostavan i praktičan način pokazao kako pomoći detetu da razvije svoje biološke sposobnosti.
.jpeg)
Foto: Pixels
Šta se dešava u bebinom mozgu kada se igra sa tatom?
– Beba uči kroz interakciju i zajedno uz maminu i tatinu pomoć, napreduje i razvija se. Ponašanje mame i tate prema detetu nije isto, a ta različitost je važna za pravilnu stimulaciju. Tata polako unosi svoje elemente (koji nisu uvek po volji mame) u razvoj deteta. Dobar primer je kada recimo tata uzme svoje trogodišnje dete, pa ga baca i dete uživa, smeje se, širi ruke i sa sigurnošću pada nazad na tatine ruke koje amortizuju pad deteta, polako ga spušta i ponovo baca u vis. Instiktivno, bez puno razmišljanja neke mame reaguju, jer se plaše za sigurnost deteta. Sećam se kada sam jednom na predavanju pre nekoliko godina rekao mamama, pustite tatu da se igra sa detetom, nisam čuo da je nekom tati ispalo dete. U tom momentu, jedna mama je rekla – nisam doktore ni ja čula da je nekom tati ispala beba, ali da Vam kažem nešto. Moj muž se jednom malo više zaigrao pa je beba udarila u plafon! Usledio je smeh svih prisutnih, pa sam pitao da li je beba ispala. Kaže mama, nije… uspeo je da je uhvati. Tada sam objasnio, nije posao mame da zabrani tati da se igra sa detetom, nego da pazi da se tata ne zaigra.
Danas su, na žalost, razvodi sve češći, ima puno samohranih majki, a na očinstvo se veoma često svodi na alimentaciju. Da budmo potpuno otvoreni, šta ako nema tate? Ako je tata odsutan zbog posla, razvoda ili sl? Ko može da zameni tatu?
Da, to je sve češće problem, a kako stvari stoje biće toga još više. Moramo raditi edukaciju roditelja, da shvate koliko su oba važna za pravilan razvoj deteta. Muškarci i žene imaju drugačiji biološki sklop, pre svega hormona koji određuju njihovo ponašanje. Evolutivno, svako je davao svoj doprinos razvoju deteta i kroz vekove se mozak u toj interakciji razvijao. Tata je vodio dete u prirodu, učio ga raznim veštinama, a toga je danas sve manje. Često kažem roditeljima, posebno tatama – vaš posao je da dete bude spretno i okretno. Nažalost okruženje se brzo menja, pojavljuju se nove tehologije (koje jesu korisne, ali mogu biti i prilično opasne i štetne za razvoj deteta), a mozak ima razvojne etape i obrazce po kojima se razvija hiljadama godina. Sve je manje kretanja, dete je često prezaštićeno, brakovi se razvode, a onda dete odrasta u prvim godinama života bez oca. Najbolje da su tu oba roditelja, ali ako već nisu, onda je dobro da je tu prisutan neki muškarac koji voli dete, ujak, neki rođak, prijatelj. Upravo ovih dana je aktuelan primer košarkaša Toronta (šampioni NBA lige), Freda Vanvlita, koji je odrastao bez oca, uz traumatično saznanje da je otac ubijen. Majka je brinula o njemu, vodila ga je na treninge košarke, tamo se sprijateljila sa trenerom koji je kasnije i postao očuh. Trenirao je Freda kao svoje dete, posvetio mu svo slobodno vreme, ustajali su ujutro u 6 sati i išli na trening pre škole, puno su radili svaki dan i Fred je izrastao u vrhunskog košarkaša, koji je bio jedan od ključnih igrača u osvajanju NBA titule.
Fred Vanvlit
Tokom trudnoće tate se često osete zanemareno jer su beba i mama fizički odvojeni. Ali to ne znači da tata ne prolazi takođe kroz veoma intenzivan preobražaj u nastajanju nove roditeljske uloge. Kako tata postaje tata, i koja je njegova uloga tokom trudnoće?
Da, to je tačno, ali ne mora da bude tako, jer i tata treba na neki način da bude uključen. Nedavno sam organizovao seminar na kojem mi je jedan bračni par preneo svoja iskustva. Naime budući otac Luka je ranije slušao neka moja predavanja kada sam govorio o prenatalnoj stimulaciji, tako da kada je žena rekla da je trudna – on se aktivno uključio u toj prenatalnoj fazi. Razgovarao je sa detetom, pričao priče, naravno dodirovao ga preko maminog stomaka, a takvu komunikaciju je nastavio i kada se dete rodilo. Provodio je puno vremena uz njega, pričao, čitao, vodio „ozbiljne razgovore” i dete brzo napreduje, mnogo brže od svojih vršanjaka, progovorio je pre nego što je prohodao, sa dve godine sklapa pune rečenice i izvodi zaključke. Ima puno primera, ali iz ovog jednog se vidi da je važno da oba roditelja komuniciraju sa detetom, još u toku trudnoće, posebno kada znamo da su čula formirana već u šestom mesecu trudnoće, tako da fetus čuje (ne čuje kao mi, ali čuje specifičnu frekvenciju i oseća da mu se roditelji obračaju). Isto tako i posle rođenja deteta, tata treba da aktivno učestvuje u razvoju deteta, da uveče čita knjige, da priča priče, da nauči dete da igra Čoveče ne ljuti se, kao i druge društvene igre kada za to dodje vreme. Mi smo u NTC timu dali naš doprinos i napravili igre NTC tablić, NTC šah i Zeleno je više, kojima aktiviramo duboku pažnju, misaone procese, deca povezuju, analiziraju, razvijaju finu motorku (koja je važna za razvoj i povezivanje različitih regija velikog mozga).
NTC šah je i nagradjena kao najbolja igarčka za duboku pažnju u Erasmus projektu EU „NTC for all”
NTC šah
Da li Vam se čini da su roditelji danas napeti i možda previše zabrinuti oko vaspitanja dece? Šta biste Vi preporučili mladim roditeljima?
– Roditeljstvo je lepo, nema tu mesta napetosti i preteranim brigama, roditelji treba da se edukuju i nauče kako da izbegnu zamke koje će neminovno stajati na detetovom putu, posebno danas kada smo svedoci brzih promena okruženja.
Posvećenost s ljubavlju i strpljenjem nesagledivo su značajni u razvoju deteta. Ako poštujemo ovaj princip, ne možemo pogrešiti
– za Roditeljski portal Bebac, dr Ranko Rajović
