U mnogim evropskim zemljama žene se sve češće porađaju onako kako se to nekada radilo ” u svom domu. Poslednjih godina se za takav porođaj odlučuje i sve veći broj žena u Srbiji.
Zakonom to nije zabranjeno, ali je komplikovano prijavljivanje tako rođenog deteta. Lekari se oštro protive porođaju van bolnice, ističući da je bezbednost porodilja i beba prioritet.
Foto: Freepik
Gde se poroditi, da li uzeti epiduralnu anesteziju ili ne, da li će imati adekvatan tretman i psihološku podršku ” samo su neki od brojnih strahova i nedoumica porodilja. Jelena Krstić je prvo dete rodila u porodilištu, međutim, za drugo je odlučila da se rodi kod kuće, a tu namerava da rodi i treće. Kod kuće se, kaže, oseća bolje i sigurnije.
Gde god da se porađate, napominje, potrebna je hrabrost, a rizik uvek postoji.
” Najbitnija stvar je da se žene informišu i edukuju. U suštini, najbitnije je kako mi idemo u porođaj. Potpuno je u redu da je za nekog porodilište najbolja opcija i ja to sasvim podržavam i razumem, ali najvažnije je da žena bude načisto sa sobom šta je to što ona želi ” kaže za RTS Jelena.
Babica Divna Miljković je pomogla velikom broju žena da se porode kod kuće.
” Žena se priprema za porođaj i kroz prenatalnu jogu, i kroz različite vrste predavanja, kroz slušanje iskustava drugih žena. Nije samo čin porođaja težak i naporan, a istovremeno i najlepši ne samo za ženu nego i za dete. Tako da se žene, kroz tu edukaciju, upućuju na to da i beba može prilično patiti pri tom rođenju, a i ne mora ” ističe babica Divna.
Najčešće pitanje ” šta ako dođe do komplikacija?
” U kućnom ili prirodnom porođaju i babica i dula, ako su prisutne, samo podržavaju ženu u njenoj želji da se porodi na takav način, ali isto tako, posmatrajući, mogu da procene da ako nešto ne ide baš u dobrom pravcu, da je porodilište, naravno, najbolji izbor ” navodi Divna Miljković.
Foto: Freepik
Nekad nema dovoljno vremena
Praksa porođaja u kućnim uslovima počela je pre tridesetak godina u Sjedinjenim Državama i razvijenim evropskim zemljama, posebno Holandiji. I u Mađarskoj je takav porođaj legalizovan. Ipak, lekari u Srbiji protive se porođaju van bolnice, ističući da je na Zapadu u to uključen ceo zdravstveni sistem.
” Lekari, bar kod nas, nerado bi pristali na tako nešto, jer su svesni šta može sve da se desi. Čak ako je i u blizini klinika, bolnica, koja može da zbrine komplikacije, nekada nema dovoljno vremena ” ističe dr Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Ako se dete u Srbiji rodi kod kuće, problem može biti i njegovo prijavljivanje. U nekim opštinama je to pitanje regulisano, a u drugim traže dokaze, tj. svedoka koji nije u krvnom srodstvu, a koji će posvedočiti o detaljima trudnoće i porođaja.
Izvor: rts.rs
