Porođaj u vanrednim situacijama

Porođaj u vanrednim situacijama je redak, ali se dešava. Posebno što to nije isključen, kada se proglasi vanredna situacija u državi zvog neke elementarne nepogode. 

Ukoliko majka dobije prevremene trudove ili je neki događaji spreče da stigne do porodilišta može se desiti da se porodi autu ili kod kuće. ovo je mini vodič za sve kako da pomognu trudnici u ovakvim situacijama. 

Najvažnije je da ne zaboravite da je majka najvažnija u celoj priči, jer se ona porađa, a vaša uloga je samo da pomognete njoj i bebi. Na sreću u ovakvim uslovima, u većini slučajeva porođaj teče bez komplikacija. Uostalom, to je proces koji se dešava otkad ljudi postoje.

Za vođenje porođaja najvažnije je pribranost. Nažalost, većina tekstova se fokusira uglavnom na komplikacije na porođaju. 

Većina žena zna kada počinje porođaj, a ono što bi ste trebali da joj obezbedite jeste pribor. Ukoliko se porađa u kući trebalo bi da imate jastuke, čiste čaršave, čiste peškire ili bar čist papir. 

Najbitnije je da ostanete mirni, ohrabrite majku i pozovite pomoć. Ovaj stadijum porođaja ( prvi stadijum ) obično traje prosečno 12 do 14 sati ( ponekad duže ili kraće ). Kraći je kod žena koje su već rađale. Ne dozvolite ženi da usporava porođaj, jer to može dovesti do komplikacija. 

Bez obzira na to kakve su okolnosti, izaberite pogodno mesto, npr krevet ili sto. Ako ste izvan kuće, pokušajte pronaći neko mesto na kojem je toplo. Na mesto gde se žena porađa stavite čist čaršav, peškir ili bar papir. Recite porodilji da isprazni bešiku jer kada je puna  otežava porođaj. Ne dozvolite da majka koristi toalet ili kupatilo bez nadzora jer porođaj može nastupiti iznenada.

Majka treba da leži na leđima sa savijenim i raširenim nogama. Stavite joj jastuke pod glavu i leđa. Pustite je da se sama namesti kako joj najbolje odgovara. Podstaknite je da polako i duboko diše za vreme trudova. Ako majka nije pohađala kurs, pomoći ćete joj tako što ćete disati zajedno sa njom.

Kada ugledate bebino teme podstaknite majku na još više gura između napona uz opuštanje. Može se desiti da majka isprazni creva tokom napinjanja, u tom slučaju obrišite je i operite ruke.

 Kad glavica izviri, recite majci da počne da se napinje. Dlanom jedne ruke lagano pritiskajte predeo ispod otvora vagine ( međicu ) za vreme trudava. Time sprečavate prebrz porođaj (ispadanje deteta iz vagine).

Kad glavica izađe iz vagine pridržite ju rukama. Dete će se spontano rotirati ulevo ili udesno. Proverite da pupčana vrpca nije omotana oko vrata. Ako jeste, uzmite pupčanik kažiprstom i pažljivo odmotajte prevlačenjem preko glave. Ako je lice deteta prekriveno opnom, pažljivo je odstranite. Ostatak tela najčešće se rađa vrlo brzo.

Suvim peškirom očistite usta i nos deteta. Dok porođaj traje pridržavajte dečju glavicu i ramena. Nikako ne vucite dete iz vagine. Ako vam se učini da je dečje rame zastalo ( zapelo ) na izlasku iz vagine, podstaknite majku da jače gura tokom bolova. Novorođenče držite obema rukama jer mu je koža vlažna i klizava.

Kad se dete rodi, pridržite ga nakratko u kosom položaju sa glavom na nižem nivou od stopala i licem okrenutim prema dole da omogućite isticanje zaostale tečnosti iz pluća i disajnih puteva. Kad dete zaplače, ponovo mu obrišite usta i nos. Koža novorođenčeta može biti plava, ali ako dete dobro diše brzo će postati ružičaste boje.

Podstaknite disanje nežnim trljanjem bebinih leđa ili tapšanjem tabana dok je glava u nižem položaju od stopala. Ako dete ne prodiše, odmah započnite mere oživljavanja.

Podvezivanje i presecanje pupčane vrpce nisu prioritetni postupci nakon porođaja. Detetu će zapravo koristiti odgađanje ovih radnji jer će krv obogaćena kiseonikom nastaviti proticati pupčanom vrpcom još nekoliko minuta nakon porođaja, dajući detetu dodatni kiseonik dok uči samostalnoda  diše. Ako dete ne prodiše odmah, pupčana vrpca mu je u tom periodu jedini snabdevač kiseonikom.

Pupčanika se mora podvezati pre presecanja. Time se prekida protok krvi između deteta i posteljice. Pre podvezivanja sačekajte da prestane pulsiranje pupčanika, koje je moguće videti ili napipati. Koristite čisti ili deblji konac. Čvorove zatežite polako i pažljivo da se vrpca ne useče u tkivo. Prvi čvor napravite na udaljenosti od oko 25 cm od dečjeg pupka, a drugi na udaljenosti od oko 15 cm. Sterilnim makazama ili sterilnim oštrim nožem presecite pupčanu vrpcu između čvorova. Ostatak pupčanika na strani deteta zamotajte sterilnom gazom i zavojem, jer je vrlo podložan infekciji.