Ne forsirajte bebe da što pre sede, stoje i hodaju. Prerano postavljanje na noge je beskorisno i može čak biti opasno, jer zbog nedovoljne zrelosti može doći do deformiteta kolena, objašnjavaju stručnjaci.
– Nekada se mladim majkama govorilo da beba treba da počne da sedi sa šest meseci, ali i to se pokazalo kao individualno. Pravim sedenjem se smatra kada beba sedi bez oslonca. Većina beba u osmom mesecu života može samostalno da sedi potpuno ispravljenih leđa. Beba obično počinje da puzi između šestog i 10. meseca i ova veština je važna, jer na taj način uči da pokreće ruke i noge u isto vreme – kaže prim. dr Snežana Tomić, pedijatar Doma zdravlja Savski venac.
Posle pravilnog i čvrstog sedenja, uvežbanog puzanja i podizanja u uspravan položaj, dete je spremno za prve samostalne korake.
– To se najčešće dešava između 14. i 16. meseca sa tolerancijom i do 4. meseca, što znači da je sve u redu ako dete počne samostalno da hoda sa 10 meseci, a takođe i ako prohoda u 21. mesecu.
Kada treba bebu prvi put staviti na noge?
– Prerano postavljanje na noge je beskorisno i može biti opasno. Dete će prohodati kada bude dovoljno sazrelo i uvežbalo sve neophodne elemente samostalnog hoda: uspravljanje iz klečećeg položaja, hodanje uz pridržavanje, najpre noga do noge, zatim noga ispred noge, održavanje bočne ravnoteže sa prebacivanjem težine i, na kraju, ravnotežom napred-nazad. Kada napravi osam samostalnih koraka, može se reći da je prohodalo – kaže dr Tomić.
Roditelji mogu pomoći svom detetu pre svega strpljenjem. Da bi se dete nesmetano razvijalo, nikako ga ne treba stavljati u prinudne položaje niti ga prerano stimulisati.
– Ako roditelji vode dete za ruku pre nego što je dobro savladalo hod, ono će bitno poremetiti šemu hoda i njegovu stabilnost, što se može videti kod dece koja svaki čas padaju, a roditelji hodaju iza njih raširenih ruku – objašnjava dr Tomić.
