Razvoj mozga je složen proces koji se odvija tokom celog života, ali ključna faza njegovog formiranja odvija se dok je beba još u materici.
U fizičkom smislu mozak raste drugačije u odnosu na ostatak tela. Dok se telo razvija linearno od rođenja do kraja adolescencije, mozak četvorogodišnjeg deteta dostiže čak 90% svoje zrele veličine, a najintenzivniji rast beleži se još dok je beba u telu svoje majke.
Foto: Bebac/Bing
Kroz niz uzajamnih interakcija gena, proteina i spoljašnjih faktora, mozak se razvija iz jednostavne neuralne cevi u složeni organ sposoban za različite funkcije.
Mozak najviše raste u drugom i trećem trimestru trudnoće
Najintenzivniji period rasta mozga je u drugom i trećem trimestru trudnoće. U ovom vremenskom okviru, neuronske veze se ubrzano razvijaju, a mozak postaje sve kompleksniji. Broj neurona se povećava, a pojedine moždane strukture postaju sve prepoznatljivije. U ovom periodu, bebin mozak beleži neverovatan napredak, što će biti osnova za sve kasnije kognitivne i senzomotorne sposobnosti.
Tokom trudnoće, spoljašnji faktori, kao što su ishrana majke, nivo stresa i izloženost toksinima, mogu uticati na razvoj mozga. Zato je zdrava i uravnotežena trudnoća važna kako bi se obezbedio optimalan rast i razvoj mozga bebe.
Na kraju trudnoće, većina osnovnih struktura mozga je formirana, ali razvoj mozga nastavlja se i nakon rođenja. Posle rođenja, mozak nastavlja da se prilagođava okolini kroz iskustvo, učenje i interakcije.
Prilika za razvoj ali i za štetu
Ovaj intenzivan rast mozga u najranijem dobu detetu donosi veliku priliku za razvoj ali na žalost i najveću podložnost destruktivnom uticaju najpre usled nesigurnog okruženja, zapostavljanja i traume.
Zdava trudnoća, podsticajno okruženje, bezbedna, predvidljiva i repetitiva iskustva pružaju dobru osnovu za dalji razvoj.
Iz tog temelja sigurnosti, kada dete doživi svet kao bezbedno mesto za istraživanje, neuroplastičnost omogućava mozgu da se prilagodi promenljivim okolnostima i neprestano uči novim stvarima tokom celog života.
