Antibiotici u trudnoći slabe bebin imunitet?

Testiranja sprovedena na laboratorijskim miševima pokazala su da se rast ćelija koje štite jedinku od bolesti pluća kod beba prekida u trenutku kad njihove majke počnu da uzimaju antibiotike širokog spektra.

Ranija istraživanja sprovedena na ljudima pokazala su da antibiotici mogu uticati na razvoj bebinog imunološkog sistema tako da unište i dobre i loše bakterije u crevima.

“Želeli smo da ustanovimo na koji način se ovo događa i otkrijemo postoje li mehanizmi kojima bi se taj proces sprečio”, rekao je vođa studije Hiteš Dešmuš iz Dečjeg bolničkog centra u Sinsinatiju za “Independent”. “Za potrebe istraživanja miševima smo davali dva ili tri najčešće propisivana antibiotika u neonatalnom razdoblju, četiri do pet dana pre porođaja. Ljudima se obično daju antibiotici 48 ili najviše 72 sata pre porođaja, dakle sličnost je približna. Pokazalo se da davanje antibiotika miševima utiče na prekid razvoja limfoidnih ćelija u plućima fetusa, a one su važne jer štite od infekcija i upale pluća koje uzrokuju razni virusi ili gljivice”, kazao je dr Dešmuš.

Antibiotici se rutinski daju ženama koje su rodile carskim rezom da bi se sprečila potencijalna infekcija, a u nekim slučajevima i nakon vaginalnog porođaja zbog zaštite od potencijalno smrtonosnih bakterija iz grupe B streptokoka (GBS).

Ljudskom imunološkom sistemu za potpuni razvoj potrebno je oko godinu dana, što znači da njegovo slabljenje u razdoblju dok se beba još razvija može biti dugoročno, čak i permanentno, upozorio je dr Dešmuš. On i njegove kolege najavili su kliničku studiju čiji će cilj biti da ustanovi koliki su sigurnost i dobrobit za majku i novorođenče ukoliko se upotreba antibiotika ograniči.

I mnoga novorođenčad u odeljenjima neonatalne intenzivne nege dobijaju antibiotike kako bi se zaštitila od GBS-a, vodećeg uzroka infekcija sa smrtonosnim ishodom kod tek rođenih beba.

Preterana upotreba antibiotika u ranoj fazi života moglo bi objasniti zašto se kod nekih ljudi kod kojih nema očiglednih genetski rizičnih faktora kasnije u životu razviju astma ili druge plućne bolesti, objasnio je dr Dešmuš.

Rezultati studije objavljeni su u časopisu “Science Translational Medicine”.