Foto:

Brza hrana izaziva depresiju

Izvor: Bebac.com

Konzumiranje nezdrave brze hrane može da nam izmeni mozak i podstakne simptome anksioznosti i depresije kad prestanemo da je unosimo, sudeći prema novoj studiji obavljenoj na miševima.

Istraživači sa Univerzteta u Montrealu otkrili su da miševi koji su bili na ishrani bogatoj šećerom i mastima imali drugačije moždane hemijske aktivnosti od miševa na zdravoj isharni i da su pokazivali znake apstinentske krize ukoliko bi prestali da je uzimaju.

„Hemikalije koje su izmenjene usled ove prehrane su povezane sa depresijom”, kaže istraživač dr Stefani Fulton. „Promena u ishrani je potom izazvala simptome apstinentske krize i veću osetljivost na stresne situacije, čime je pokrentuo ’vrzino kolo’ loše ishrane”.

U studiji objavljenoj u International Journal of Obesity, korišćeni su miševi koji su šest nedelja bili na niskomasnoj ishrani (mast je činila 11% unesenih kalorija) i miševi koji su hranjeni visokomasnom ishranom (mast je činila 58% kalorija).

Do kraja proučavanja, miševi na visokomasnoj ishrani dobili su 11% povećane telesne mase u struku (ali u mišjim terminima to i dalje nije bilo dovoljno da izazove gojaznost). Potom su analizirani njihovi mozgovi, emocije i ponašanje.

Oni koji su jeli masniju hranu, pred kraj studije su bili nervozniji i imali su viši nivo CREB molekula, poznatog učesnika u proizvodnji dopamina (dopamin pak podstiče osećaj nagrađivanja).

„CREB je mnogo aktivniji u mozgovima miševa koji su jeli masniju hranu a imali su i veći nivo kortikosterona, hormona povezanog sa stresom. To objašnjava i depresiju i ciklus negativnog ponašanja”, kaže Fultonova.

„Zanimljivo je da su se ove promene desile pre gojaznosti. To dovodi u pitanje naše razumevanje povezanosti između ishrane, tela i uma”.

Ovo nije prvi put da je nezdrava hrana povezana sa negativnim efektima na mozak.

Studija objavljena prošle godine u magazinu Neurology, pokazala je vezu između velike količine trans masti u krvi i smanjene aktivnosti mozga.

„Jasno je da su trans masti loše – za srce i za mozak”, kazao je dr Džin Bouman istraživač te studije. „Preporučio bih ljudima da se klone svih nezasićenih masti. Ako ne znaju da li ih neki proizvod sadrži, samo neka pogledaju sastojke: ako ima biljnih masti ili nešto ‘hidrogenizovano’… odložite ga. To vam je moja poruka”.

 

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Konzumiranje nezdrave brze hrane može da nam izmeni mozak i podstakne simptome anksioznosti i depresije kad prestanemo da je unosimo, sudeći prema novoj studiji obavljenoj na miševima.

Istraživači sa Univerzteta u Montrealu otkrili su da miševi koji su bili na ishrani bogatoj šećerom i mastima imali drugačije moždane hemijske aktivnosti od miševa na zdravoj isharni i da su pokazivali znake apstinentske krize ukoliko bi prestali da je uzimaju.

„Hemikalije koje su izmenjene usled ove prehrane su povezane sa depresijom”, kaže istraživač dr Stefani Fulton. „Promena u ishrani je potom izazvala simptome apstinentske krize i veću osetljivost na stresne situacije, čime je pokrentuo ’vrzino kolo’ loše ishrane”.

U studiji objavljenoj u International Journal of Obesity, korišćeni su miševi koji su šest nedelja bili na niskomasnoj ishrani (mast je činila 11% unesenih kalorija) i miševi koji su hranjeni visokomasnom ishranom (mast je činila 58% kalorija).

Do kraja proučavanja, miševi na visokomasnoj ishrani dobili su 11% povećane telesne mase u struku (ali u mišjim terminima to i dalje nije bilo dovoljno da izazove gojaznost). Potom su analizirani njihovi mozgovi, emocije i ponašanje.

Oni koji su jeli masniju hranu, pred kraj studije su bili nervozniji i imali su viši nivo CREB molekula, poznatog učesnika u proizvodnji dopamina (dopamin pak podstiče osećaj nagrađivanja).

„CREB je mnogo aktivniji u mozgovima miševa koji su jeli masniju hranu a imali su i veći nivo kortikosterona, hormona povezanog sa stresom. To objašnjava i depresiju i ciklus negativnog ponašanja”, kaže Fultonova.

„Zanimljivo je da su se ove promene desile pre gojaznosti. To dovodi u pitanje naše razumevanje povezanosti između ishrane, tela i uma”.

Ovo nije prvi put da je nezdrava hrana povezana sa negativnim efektima na mozak.

Studija objavljena prošle godine u magazinu Neurology, pokazala je vezu između velike količine trans masti u krvi i smanjene aktivnosti mozga.

„Jasno je da su trans masti loše – za srce i za mozak”, kazao je dr Džin Bouman istraživač te studije. „Preporučio bih ljudima da se klone svih nezasićenih masti. Ako ne znaju da li ih neki proizvod sadrži, samo neka pogledaju sastojke: ako ima biljnih masti ili nešto ‘hidrogenizovano’… odložite ga. To vam je moja poruka”.

 

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Sreda, 06.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije