Retko se koje dete između druge i treće godine života ne boji mraka. Nije to nimalo čudno. Svi sa bojimo nepoznatog, a detetu koje je odjednom ostalo samo u mračnoj sobi teško je objasniti da u mraku nema opasnosti, imajte malo razumevanja za njega, pa će sa strpljenjem i taj strah proći bez posledica po dalji normalan razvoj deteta.
Nemojte omalovažavati detetov strah frazama "Ne ponašaj se k’o mala beba", "Velike devojčice/dečaci se ne boje mraka" i slično, niti se nemojte šaliti zbog toga. Budite iskreni i recite detetu da se svako nečeg boji. Sigurno će ih iznenaditi kad im kažete da se i vi nečeg bojite. No tako će lakše prihvatiti i vlastiti strah.
Nemojte ignorisati detetov strah od mraka, no nemojte se ni previše baviti njime. U suprotnom bi dete moglo koristiti strah kako bi skrenulo pažnju na sebe. Objasnite im da je normalno bojati se nečeg.
Decu nikako ne smete plašiti. Neposlušnost se kažnjava povikom ili pokušava rešiti razgovorom, ali nikako ne strašenjem da će doći veštica, neko čudovište, šišmiš i ostale strahote koje će ga kazniti za njegovu neposlušnost.
Naravno, nakon tih izgovorenih reči dete će se i umiriti, ali ne zato što je i konačno razumelo da mora biti poslušno i da ne sme da radi vragolije, nego zato što je prestravljeno, A, nestane li svetla i sigurnosti roditeljske blizine ležeći u krevetu dete će u mraku "videti" sve i svašta; pa i stravičnog gosta s kojim ste ga plašili preko dana.
Isto tako pažljivo pratite kakve emisije vaše dete gleda na televiziji. Ne dopustite mu da gleda strašne filmove jer će to samo intenzivirati njegove strahove.
No, i bez tih strašenja, neka deca se neugodno osećaju u mraku. Brzo će se iskrasti iz kreveta i pokušati uvući u roditeljski. Ne smete popustiti jer će im to preći u svakodnevnu naviku: ne samo što nije prirodno da dete spava s roditeljima, nego je i neugodno.
Pre spavanja možete detetu pustiti umirujuću muziku. Ovo će mu pomoći da se opusti i zamaskiraće neke od zvukova koji se čuju. Odlično rešenje je i obična mala svetiljka. Nakon što legne u krevet, posluša priču za laku noć i uhvati omiljenog medu, ostavite mu da gori malu svetiljku. Tako će dete videti okolinu i opušteno zaspati.
Nakon toga možete je slobodno ugasiti. S vremenom, kad odraste, jedne će vas noći ugodno iznenaditi: samo će ugasiti svetiljku. Nemojte to prokomentisati rečima: "Jesi li vidio da u mraku nema opasnosti?".
Ukoliko vam to sam ne napomene, pravite se kao da ništa niste primetili, s vremenom će se sve zaboraviti.
Komentari (0)