Šta je amniocenteza?
Amniocenteza je invazivna dijagnostička analiza koja utvrđuje prisustvo hromozomskih abnormalnosti kod bebe. Radi se tako što se uz pomoć šuplje igle izvuče određena količina plodove vode iz materice i šalje na laboratorijske analize. Ta analiza ima za cilj da dijagnostikuje prisutne hromozomske poremećaje.
Šta prethodi amniocentezi?
Pre amniocenteze radi se ekspertski ultrazvuk i skrining testovi.
U 12. nedelji trudnoće radi se ekspertski ultrazvuk, kada ginekolog kontroliše da li postoje anomalije kod ploda, proveravaju se bebini hromozomi i procenjuje se rizika od Daunovog sindroma.
Zatim se rade skrining testovi, kojima se takođe otkrivaju anomalije. Dabl test iz krvi trudnice radi se otprilike u isto vreme kada i ekspertski ultrazvuk, a tripl test nakon 15. nedelje. Ukoliko rezultati nisu najpovoljniji, lekar će vas verovatno uputiti kod genetičara, sa kojim ćete se konsultovati i doneti odluku da li želite da radite amniocentezu ili neki sigurniji prenatalni test.
Kada se radi amniocenteza?
Ova analiza je poslednji korak analiziranja ploda u trudnoći, gde se ujedno i dijagnostifikuje prisustvo hromozomskih poremećaja. Amnicentezu vam propisuje lekar koji smatra da na osnovu prethodnih testove za to ima potrebe, ali se za ovaj test možete odlučiti i sami.
U kojoj nedelji trudnoće se radi amniocenteza?
Uzimanje plodove vode se obično radi između 16. i 18. nedelje trudnoće, a najkasnije do 19. nedelje. U Srbiji je situacija trenutno takva da se rezultati čekaju i do devet nedelja, zbog čega se buduće mame sve više odlučuju za neinvazivne prenatalne testove (NIPT) koji u 99 odsto slučajeva mogu da utvrde prisustvo hromozomske anomalije.
Šta treba da uradim pre amniocenteze?
Budući da je amnicenteza bolan i invazivan metod analize, pre toga se detaljno rade skrining testovi koji mogu biti:
– prvi test u trudnoći – NIPT (precizni neinvazivni prenatalni test ) gde se analizira 10 mililitara majčine krvi
– kao i manje precizni dabl, tripl i kvadripl testovi koji se sastoje od vađenja krvi, ali i ekspertskog ultra zvuka.
Verified – ekspertski prenatalni test se može uraditi već od 10. nedelje trudnoće, a ukoliko su rezultati dobri, ne morate da radite ni jedan drugi test. Tek ukoliko neki od skrining testova (Verified, dabl i tripl test) pokažu da postoji sumnja na neki poremećaj, lekar će Vas uputiti na amniocentezu.
Zašto se radi amniocenteza?
Postoji više razloga zašto se radi ova procedura:
1. Genetička amniocenteza obezbeđuje proveru naslednog materijala (hromozoma) i to kada lekar to predloži nakon abnormalnih rezultata prethodnih testova, nakon informisanja lekara o bolestima u porodici i na kraju su obavezne konsultacije se genetičarem, ali odluka je na vama da li želite da uradite amniocentezu.
Ovom metodom utvrđuje se da li postoji opasnost od pojave Daunovog, Tarnerovog, Edvardsovog ili Patau sindroma, a takođe mogu da se utvrde i druge anomalije bebe (gubitak sluha ili vida kod bebe). Takođe, na ovaj način se sa sigurnošću može utvrditi i pol bebe.
2. Utvrđivanje zrelosti pluća – tačnije ispituje se da li su bebina pluća spremna za porođaj. Ovaj tip amniocenteze se primenjuje u slučajevima kada zbog određenih komplikacija trudnica ranije mora da se porodi. Ova procedura se obavlja od 32. a najkasnije do 39. nedelje.
Da li je ova procedura pouzdana?
Amniocenteza je veoma pouzdana metoda, čak u oko 99.4% slučajeva, ali je i invazivna i nosi određene rizike. Neuspešna može da bude jedino u slučaju da nije uzeta dovoljna količina plodove vode, ili ako nije uzet adekvatan uzorak.
Da li obavezno sve trudnice treba da rade amniocentezu?
Ne. Nijedan test nije obavezan ukoliko vi to ne želite. Ginekolog vam ga može preporučiti na osnovu vaših genetskih predispozicija. U slučaju skrining testova, na vama je za koji ćete se odlučiti. Do amniocenteze ne morate ni doći ukoliko ekspertski prenatalni test Verified ili dabl test ne pokažu da je to potrebno.
Takođe, ukoliko ste deo rizične grupe kojima se preporučuje ova procedura, obavezno razmislite o tome da se za početak konsultujete sa ginekologom i genetičarem koji će vam detaljnije objasniti koliki je rizik da rodite bebu sa određenim anomalijama.
Koliko je bezbedna ova procedura?
U 1: 1600 slučajeva se dešava da postoji hromozomopatija ploda, ali sa druge strane kod jedne od 200 žena dođe do pobačaja. Međutim, nakon kasnijih ispitivanja se u dosta slučajeva utvrdi da je pobačen plod imao hromozomopatiju.
Iskustva drugih trudnica možete pročitati ovde.
Šta može da zameni amniocentezu?
