Đaci prvaci da znaju da čitaju? Ko je ovde lud?
Domaći zadaci su nešto što se podrazumeva. To se mora uraditi i kraj.
Eh, kako to jednostavno zvuči. Evo matori i ja imamo od škole skoro 30 godina zajedno a kad se radi o domaćima za prvake koji idu u školu pa malo jače od nedelju dana, pravo da vam kažem, glupi smo k’o cipele.
Prvo, deca u školu idu da se opismene, je l tako? Vaspitačice su eksplicitno rekle da ih ne uče da čitaju i pišu. Na svim onim upoznavanjima i prikazima škole, učiteljice su pričale kako će deca pogrešno naučiti da čitaju i pišu (ne znam kako je to moguće, ne pitajte), pa onda one imaju muke dok se to ne ispravi. Kažu da ako i nauče pravilno – biće im dosadno na časovima.
Psiholozi, pedagozi, upisi, čuda i onda – kreće.
Da pojasnim malo situaciju u kojoj se nalazimo: Zverčica je išla u vrtić koji radi po Montessori programu, a rad u klasičnoj školi se dosta razlikuje od toga.
I eto ti ga sad zadaci, i to tekstualni: “Jasna je viša od Sanje, Sanja je viša od Vesne poveži devojčice sa slikama”. Logički zadatak za decu koja ne znaju da čitaju. Pola razreda se pogubilo, telefon je zvonio pa pet- šest puta i svaki put čujem isti tekst:
– Da li je Zverčica uradila onaj zadatak sa Jasnom i Vesnom?
– Ne, još ga čitamo, tj. čitam ga ja njoj. I tako bar desetak minuta, dok konačno nije shvatila.
Možda je to pokazatelj moje i njene bistrine, ne znam! Ali znam da deca u prvoj nedelji školovanja ne treba da znaju da čitaju. Da to znaju, ne bi išla u prvi razred. Zašto onda ti domaći imaju delove gde treba da se ubaci slovo? Na primer, srpski jezik: Opiši učionicu, i onda slika na kojoj iznad stvari u učionici stoji oblačić sa delovima reči (t_b_a, su_ _e_ )…
I zašto im tako zbunjenima pišu takve zadatke? Pitam se da li neko ko je bitan, kad pravi plan i program i štampa udžbenike, uopšte zna kako funkcionišu te male glavice? Koje su njihove realne mogućnosti u periodu prilagođavanja na nove okolnosti u njihovim malim životima?
Iz vrtića i potpune slobode, ulaze u svet odraslih sa ogromnim torbama i svakodnevnim obavezama, koje nisu uopšte bezazlene i traju ceo život. Meni njeni domaći deluju kao da su za roditelja, a to stvarno nije fer prema đacima.
Znam ja da život nije fer, Zverčice. Odmah mama da ti kaže, biće sve teže i teže! Hajde sad da dovršimo domaći, pa da se igraš još malo, lepo je vreme….
O autorki
