Trudnoća je bila rizična, ali porođaj je bio lagan
Trudnoća mi nije bila divna kao porođaj, ali posle kiša dođe duga – tako kažu – pa sam se time i vodila kroz devet meseci.
Trudnoća je bila rizična, pila sam uteogestan, aleract, naravno, ležanje 24/7. Bila sam jedna od takvih trudnica koja je želela sve da zna, ali bas sve! Išla sam u školicu za trudnice, savetovala se sa drugaricama koje su bile starije trudnice od mene. Potom sam jedva čekala njihovo iskustvo, znate kako mame mamama pričaju svoja iskustva, pa se žale jedna drugoj.
Foto: Privatna arhiva
U moru tih informacija sam čula svašta, čitala svašta, u većini su to bili negativni utisci o porođaju. Ali se ja nisam plašila, stvarno se ni u jednom trenutku nisam uplašila svog porođaja. Pomislila sam samo da je to osećanje sigurnosti nešto trenutno, jer porođaj još nije krenuo, možda će me stići onog trenutka kada porođaj krene, ali NE.
Od 34. nedelje sam čekala svaki dan, rečeno mi je da se mogu poroditi svakog trenutka zbog skraćenog grlica i zbog toga sto sam otvorena, čekala sam i čekala.
Termin 16.05.2021.
Osećaj je kao da se nikada neću poroditi, ultrazvuk, bebica skroz nisko, CTG ništa. Porađala sam se u KBC “Dragiša Mišović”. U porodilište sam išla od 36. nedelji gde mi je rađen CTG na nedelju dana pošto u porodilištu nema mnogo mesta, nisam želela da riskiram nego sto je sigurno, sigurno je.
Tako mi je trudnoću u poslednjim danima vodio predivni prim. dr Igor Plješa bez ikakve zadrške mogu reci da je on jedan fenomenalan doktor koji jako voli svoj posao i obavlja ga ponovo fenomenalno. Rekao mi je da sam otvorena 1.5cm i da je beba jako nisko i da bi on želeo da izdržim što više, da mirujem, barem kako je rekao nedelju dana (do 37 nedelje) pa posle šta bude biće.
U 37. nedelji sam bila otvorena 2,5 centimetra ali i dalje nikakvi bolovi, nista, odlazim kuci, 38 nista, sve isto.
Dosao je i taj 15. maj, gledam seriju i počinje blag bol u leđima i stomaku, otišla sam kod majke i rekla šta se dešava. Otišla sam da se okupam, sredim, operem kosu i da se isfeniram. Jer bože moj kako otići na porođaj sa prljavom i čupavom kosom 🙂 . Brišem se i vidim služni čep. Znala sam da je ispao, osetila sam da porođaj kreće polako i opet nikakav strah. Sve sam radila sa osmehom, pevušila sam i lagano se spremala. Odem kod majke ponovo i kažem „E, ispao mi je služni čep, a s obzirom na to da me i boli stomak znači da ću da se porodim u roku od 24 sata, pa da znaš samo” i odlazim u sobu da nastavim epizodu gde sam je stopirala.
Foto: Privatna arhivaOd 15h su krenuli bolovi, merila sam kontrakcije koje su u tom trenutku bile na 10minuta. Došao mi je brat koji je sav bio uznemiren i uplašen kao da treba on da se porađa. Kada su kontrakcije par puta bile na 5 minuta krenula sam u porodilište. Tada je bilo 19:30h.
Ja nasmejana, dođe kontakcija i ja je predišem i nastavim dalje. Bila sam jako uzbuđana jer je se bližio trenutak kada ću upoznati moju Katju, moju princezu, moj život – neopisiv osećaj. Ulazim u porodilište, kažem sestri da sam došla jer imam kontrakcije na 5 minuta. Rekla mi je da sačekam dok doktorka završi pa ću ući na pregled. Bolovi su podnošljivi, stvarno, disanje je spas. Ušla sam u ordinaciju, doktorka mi je odradila ultrazvuk, bebinu glavu jedva da je videla, jer je skroz kod koske bila, urađen mi je test na koronu.
Sve je bilo uredno i rečeno mi je da idem i odnesem mojima stvari u kojima sam bila, obučem spavaćicu i odem po završne analize. U tom trenutku jedino neudobno je bila drvena stolica na kojoj sam sedela i čekala sestru da završi krvnu sliku, papirologiju itd. Uzela sam telefon i javila prijateljima da je porođaj krenuo.
Sestra me je odvela na sprat gde mi je rađen klistir, ni nalo bolno više je bio neprijatan osećaj. I sve vreme sam se smejala, bila opuštena. Ulazim u porođajni boks, ležem na krevet, stavljaju mi braunilu, aparat za pritisak i CTG i kazu da čekamo. Na aparatu su bili brojevi pa sam ja znala kad kontrakcija kreću, uzela bih vazduh i izdržala 60 sekundi i nastavila bih da gledam sestre šta rade.
Vodenjak mi i dalje nije pukao do trenutka kada babica nije pogledala koliko sam otvorena i puuuf kaže babica „imam zlatne ruke” haha tada sam bila otvorena 5 prstiju i tek tad mi je uključen epidural. To je bilo zaista nešto najbolje, iskrena da budem. Bolovi i bez epidurala nisu bili mnogo strašni, ali sam želela da mi porođaj prođe što lepše, jer kao što sam na početku ovog teksta rekla, čitala sam dosta negativnih utisaka, straha i trauma. I kada je epidural krenuo da deluje bila sam kao na plaži, jer sam u trenutku i zadremala.
Foto: Privatna arhiva
Došla je babica da vidi koliko sam otvorena, svega možda pola sata do 45 minuta od davanja epidurala. Oko 00:20 babica za stolom pored mog rekla da je devojka je otvorena i da će krenuti da je porađaju, a moja babica na to odgovorila „Ohoo, i ona je, taman će jedna za drugom do 01:00 će biti obe porođene.” Moj odgovor u smehu je bio „pa ne bih želela da vas previše zadržavam” i zaista za 25 minuta tačno u 00:45 rođena je moja Katja. Predivna, rumena i najglasnija beba u tom trenutku zbog čega sam bila jakoo sreća.
U toku porođaja sam slušala radio, tako da je to bilo jedno fenomenalno iskustvo. Rađena mi je epiziotomija mala, popucala sam, ali i oporavak nije ništa boleo ( bez ikakve lazi) jedno predivno iskustvo u predivnom porodilištu! Smatram da sam tako prošla jer mi je glava bila čista i bez straha, panike i loših misli!
Mame, stvorene ste da sve izdržite. Verujte, u trenutku porođaja, onda kada se beba rađa, tada se od devojke rađa majka koja je na svet donela to biće, njeno biće, njeno srce ispod srca!! Sve možete i ne plašite se.
O autorki
Zovem Marija Josifović i samohrana sam mama bebe Katje. Radim na ITAcademy, volim da čitam, šetam, kuvam zdravu hranu. Volim da pomažem drugima, a obožavam životinje posebno mačke.
