Kada se Zorica razvela posle 10 godina braka sa čovekom koji je radio u inostranstvu, ostala je da živi u roditeljskoj kući sa njihovo dvoje dece, sve do trenutka kada je otkrila da je u petom mesecu trudnoće sa novim partnerom, tada već bivšim.
Nije mogla da abortira, a porodica nije želela da prihvati dete rođeno van braka.
Našla se pred lažnim izborom – beba ili dvoje dece. Drugi su odlučili umesto nje.
Deca su odabrala da ostanu s babom i dedom i Zorica se posle porođaja nikad nije vratila u porodični dom.
Foto: Freepik
Poslednjih godina, sve je više dece rođene van bračne zajednice u Srbiji.
Svako četvrto dete u zemlji rođeno je u vanbračnoj zajednici, pokazuju poslednji podaci Evropskog statističkog biroa. Prema njihovom registru, procenat dece rođene van braka 2007. godine u Srbiji je iznosio 22,3, a 2018. porastao je do 26,8 odsto.
Poređenja radi, ovaj broj je 1950. godine bio svega osam odsto.
U ove brojke se ubrajaju i deca samohranih roditelja, ali i onih koji žive zajedno, ali se nikada nisu venčali.
Koliko je kojih – nema zvanične statistike.
– Postoji trend da ljudi ređe sklapaju brakove i trend porasta rađanja van brakova. Sa promenama u vrednostima, u stavovima prema braku i rađanju van braka, to postaje prihvatljivije – navodi za BBC Biljana Stanković, naučna saradnica Instituta društvenih nauka.
Zašto se sve više dece rađa van braka?
Kako izgleda prosečna porodica u Srbiji?
Koje su pravne razlike?
Kako je biti vanbračno dete, a kako samohrani roditelj?
Odgovore na ova pitanja pročitajte u autorskom tekstu Nataše Anđelković na sajtu BBC News na srpskom >>
