Da li su promene na koži posledica trudnoće?
Suvoća kože, akne, pigmentne promene (hiperpigmentacija) – pojačana prebojenost kože, mrka prebojenost lica, zvezdasti mladeži, crvenilo dlanova, proširene vene, otoci lica, strije – najčešće su posledica trudnoće. Pretpostavljam da ćete reći da "za sve okrivljujemo trudnoću“. Međutim, visok nivo hormona tokom trudnoće (neophodnan kao „podrška“ bebi koja se razvija u vašem stomaku), metaboličke promene – imaju direktan uticaj na stanje, ne samo vaše kože, već i sluzokože, kose i noktiju.
U kom periodu je najčešća pojava promena na koži i koliko traje?
Promene na koži nisu tačno vezane za određeni period trudnoće. Neke se javljaju samo u toku trudnoće, dok se druge u ovom periodu mogu pogoršati ili poboljšati, a neke nastaju i u periodu nakon porođaja. Kada je u pitanju trajanje promena na koži i kosi, najčešće traju tokom cele trudnoće i veoma se brzo „vraćaju“ u stanje pre porođaja.
Kako da se izborim sa promenama na mojoj koži?
Sledite „abecedu“ nege kože koja će vam umnogome pomoći da smanjite ili čak izlečite nastale promene:
a) Redovno čišćenje kože lica najbolji je način da sprečite ili tretirate nastale promene (naročito akne). Lice perite blagim sredstvima maksimalno 2-3 puta dnevno (nemojte ni preterivati, jer možete izazvati i suprotan efekat-izrazitu suvoću kože);
b) štitite kožu od uticaja sunčevih zraka (primećena je izrazita osetljivost u periodu trudnoće) – sunčevi zraci mogu uzrokovati pojavu hiperpigmentacije (pojačanu obojenost pojedinih delova kože, tzv. “masku trudnoće”). Dok šetate – nosite šešir i obavezno koristite odgovarajuću kremu za sunčanje!
c) Budite oprezne kada je u pitanju upotreba šminke – izbegavajte preparate koji sadrže živu i vodite računa o njihovom roku trajanja.
d) Kada su u pitanju strije – nećete biti u mogućnosti potpuno da ih uklonite, ali preporučujem vam da vodite računa o redovnoj hidrataciji kože i postepenom (i preporučljivom) povećanju kilograma u toku trudnoće;
e) Redovno hidrirajte vašu kožu (naročito stomak i grudi) neparfimisanim (kako biste sprečili iritaciju kože) kremama i blagim sapunom – smanjićete svrab i suvoću kože;
f) Tokom velikih vrućina nosite laganu pamučnu odeću – sprečićete svrab i osip kože;
g) Redovno perite ruke blagim sapunom i izbegavajte upotrebu jakih deterdženata (koristite i zaštitne rukavice) – smanjićete iritaciju, svrab, osip i suvoću kože;
h) Vodite dnevnik u kojem ćete zapisivati kada ste i koju hranu pojeli i koja ste hemijska sredstva koristili – pomoći će vam u otkrivanju uzročnika promena na koži ili sluzokoži.
Da li hrana ima uticaja na pojavu promena na koži?
Svakako, ishrana ima uticaja na opšte stanje organizma, pa i na izgled vaše kože. Sa sigurnošću možemo reći da je adekvatna ishrana sastavni deo nege kože! Upotreba skupih krema i losiona za negu kože, kako pre, tako i u toku i nakon trudnoće, nije garancija da ćete je očuvati zdravom i lepom.
Kako ishrana utiče na kožu?
Adekvatnom ishranom (upotrebom odgovarajućih i pravilno pripremljenih namirnica) unećete nutritivne sastojke koji utiču na prevenciju i saniranje promena na koži:
– Hrana koja sadrži nukleinske kiseline (čuvari telesnih ćelija): tunjevina, losos, bakalar, jetra, pileće meso, mahunarke – štiti kožu od štetnog zračenja;
– Namirnicama koje sadrže antioksidanse (u toku trudnoće slabi antioksidativna odbrana, pa je potrebno povećati unos tzv. antioksidativnih vitamina) bitno ćete kompenzovati štetne uticaje sunčevih zraka. U prirodne antioksidanse spadaju: karotenoidi (beta karoten, likopen i lutein), flavonoidi i izoflavoni, vitamini A, C i E, minerali selen i cink, koenzim Q… Predlažemo vam da vodite računa o unosu sledeća 3 veoma važna antioksidansa: vitamina C, beta karotena (provitamin vitamina A) i vitamina E.
– Vitamin C poboljšava izgled kože (neophodan za stvaranje kolagena u koži) – sprečava znakove starenja i održava elastičnost kože, neizostavan je i u sintezi vezivnog tkiva;
– Vitamin A je podrška je pigmentaciji kože, a neizostavan je i za zdravlje epitela kože i sluzokože – hranom se unosi putem crveno – žutog pigmenta iz voća i povrća tzv. ß-karotena (koji u organizmu prelazi u vitamin A);
– Vitamin E je snažan antioksidans – štiti kožu od nepovoljnog UV zračenja i sprečava njeno starenje;
– Esencijalne masne kiseline – sa razlogom ih možemo nazvati “čuvarima kože” – unećete maslinovim, kukuruznim, suncokretovim uljem i ribom;
– Belančevine, a naročito dve za kožu veoma bitne (za izgradnju kolagena i elastičnost kože): cistin i lizin – cistin ćete “pronaćete” u – jetri, jajima, pilećem mesu i ribi, dok je lizin prisutan prvenstveno u tunjevini, mleku i mlečnim proizvodima i prasetini;
– Vitamini B kompleksa spadaju u veoma retke vitamine koje organizam može da sintetiše, a čini nedostatak se direktno odražava na stanje kože (depigmentacije kože, njene suvoće, ljuštenja, zapaljenskih promena na koži).
Koje namirnice štite kožu?
Kako biste zaštitili kožu (a i ublažili posledice) od uticaja promena koje prate trudnoću i postporođajni period, savetujemo vam sledeće:
– Birajte sveže, zdrave, organske namirnice pripremljene neposredno pred obrok;
– Koristite namirnice koje „hrane“ kožu kao što su sledeće:
1. Žitarice – jedite kuvane (kao desert) sa malo šećera i jezgrastog voća ili u kombinaciji sa zelenim lisnatim povrćem (kao salatu) ili leguminozama (u vidu variva) – darovaće vam obilje vitamina B kompleksa i vitamina E. Blagotvorno će delovati na vašu kožu i integralni pirinač, testenina i pecivo od integralnog brašna;
2. Zeleno lisnato povrće: sadrži vitamine, minerale (naročito gvožđe i kalcijum) i poseduje visoka antioksidativna svojstva (hrane kožu i štite je od preranog starenja). Naravno, ne izbegavajte i ostale vrste povrća – ukoliko ga jedete u vidu salate ne izostavljajte ulje (prednost maslinovo) koje omogućava apsorpsiju vitamina A iz povrća. Osim važnosti ulja u apsorpciji vitamina A (odnosno ß-karotena), napomenuli bismo vam i činjenicu da kuvano povrće (šargarepa, spanać, brokula…) imaju više raspoloživog ß-karotena od sirovog povrća;
3. Sveže voće kao što je grožđe, dinje, kruške, šljive i dinstane jabuke pre doručka odlično je za kožu (o tome vam govori prisustvo vitamina A i C). Iz istog razloga preporučljivo je jesti i jezgrasto voće, kao i semenke;
4. Jedite supe od mahunarki, mleko i mlečne proizvode – obezbedićete potpune i lako svarljive proteine, a sa njima i esencijalne aminokiseline;
5. Ulja (sojino, kukuruzno, suncokretovo), a naročito ekstra devičansko maslinovo ulje obavezno uključite u ishranu – antioksidansi i esencijalne masne kiseline hrane i čine kožu blistavom;
6. Koristite začine kao što su kumin, korijander i crni biber – poboljšaćete varenje, nahraniti kožu i očistiti je od nečistoća.
7. Jaja, čokoladu, maslac i so ne smatrajte svojim „neprijateljima“ već ih konzumirajte, ali u umerenim količinama – sadrže ugljene hidrate koji su izuzetno bitni za zdravlje vaše kože;
8. Voda obavezno (1-2 litra/dan) – dragocena je za pravilan rad bubrega, a obezbeđuje i koži potrebnu vlažnost. Nedovoljne količine tečnosti u vašem organizmu najpre će se odraziti na vašu kožu i sluzokožu koja će postati suva i ispucala.
9. Zeleni čaj – vašu omiljenu kafu možete zameniti ovim izuzetno dragocenim napitkom – sadrži vitamine, minerale, kofein, polifenole (katehin) koji deluju antioksidativno, antimutageno, antikarcinogeno, antiinflamatorno (sprečavaju zapaljenja), štite kožu od UVB zračenja.
Kada je u pitanju ishrana i stanje moje kože, šta bi trebalo da izbegavam u cilju njene zaštite?
Izbegavajte upakovane, konzervirane, smrznute, industrijski obrađene namirnice i ostatke od prethodnog obroka – imaju malu hranljivu vrednost -dragoceni nutritivni sastojci gube se stajanjem, u toku konzervisanja, tretiranja namirnica visokom i niskom temperaturom. Ovakvu hranu organizam duže vari, toksini se “gomilaju” u vašem organizmu, smanjena je cirkulacija krvi – posledica je to što kožu “lišavate” ishrane i prirodnog procesa čišćenja što pogoduje pojavi promena na koži.
Izbegavajte kuvanje povrća i pripremanje u mikrotalasnoj pećnici – gube se bitni antioksidansi. Preporučujemo vam kuvanje na pari ili dinstanje. Zaboravite na prženu hranu, masno meso i suhomesnate proizvode (salame, šunke), umake, zapršku, alkohol, slatkiše – opterećujete bespotrebno vašu jetru što će se odraziti i na samoj koži. Hranu barite ili pripremajte na pari!
