Porodiljsko odsustvo za mame preduzetnice

 

Da. Žene koje samostalno obavljaju delatnost, odn. imaju svoju preduzetničku radnju, kao i žene koje su vlasnice poljoprivrednog gazdinstva, ostvaruju pravo na novčanu naknadu tokom porodiljskog odsustva u trajanju od 12 meseci.

 

Ako je u svojoj preduzetničkoj radnji jedina zaposlena, pred njom su dva izbora:

 

 

Ako u svojoj preduzetničkoj radnji ima zaposlene, ona nekog od njih može da imenuje za poslovođu. Naknadu ostvaruje u zavisnosti od toga da li je i sebe prijavila kao zaposlenu ili je i dalje preduzetnica. U drugom slučaju ne ostvaruje naknadu kao ostale žene.

 

Ukoliko preduzetnica po treći put postane mama ona će imati pravo na dve godine porodiljkog odsustva. (do promene je došlo tokom jula 2023. godine)

Uslov je da je žena imala prihode, odn. zaradu tokom 18 meseci porodiljskog odsustva.

Preduzetnica sama otvara svoje porodiljsko odsustvo u nadležnom organu jedinice lokalne samouprave. Najčešće je to odeljenje društvenih delatnosti u gradskoj ili opštinskoj upravi.

 

Od dokumentacije joj je potrebno:

 

Isplatu mesečnih iznosa novčanih naknada po osnovu rođenja, nege i posebne nege deteta, bez poreza i doprinosa, vrši resorno ministarstvo iz budžeta Republike Srbije, i to na tekući račun žene koja je podnela zahtev.

 

Mesečnu novčanu naknadu utvrđuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

 

 

Mesečna osnovica naknade dobija se sabiranjem svih neto zarada koje je preduzetnica ostvarila u prethodnih 18 meseci, do dana otvaranja porodiljskog odsustva pa se taj zbir deli sa 18. 

 

 

Ako je ostvarila pet zarada, zbir pet zarada se deli sa 18. Ako je ostvarila 18 zarada, zbir zarada se deli sa 18. Ako je ostvarila jednu zaradu, i ta jedna se deli sa 18.

 

 

 

Mesečna osnovica se računa na isti način, ali se kao zarada uzima iznos uplaćenih poreza i doprinosa, na osnovu izveštaja iz poreske uprave.

 

Iznos za vreme porodiljskog odsustva, koji traje tri meseca, ne može biti manji od minimalca. S druge strane naknada na porodiljskom i naknada nege deteta ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, sem za mame koje će to pravo na naknadu ostariti od 1. januara 2022. godine kada iznos neće moći da bude veći od pet prosečnih mesečnih zarada.

Mama preduzetnica će dobiti manje novca na porodiljskom u odnosu na mamu koja je angažovana po ugovoru o radu u privatnoj ili državnoj firmi, iako, na primer, umaju istu platu.

 

 

Pored već umanjenih iznosa koji idu na račun mama preduzetnica (zbog deljenja s koeficijentom 1.5), njima neće biti uplaćivani doprinosi za vreme trajanja porodiljskog odsustva. To znači da će one, od te već umanjene sume, veći deo morati same sebi da uplaćuju na račun poreza i doprinosa ili im u suprotnom neće teći staž na porodiljskom odsustvu. Takođe, ako preduzetnice žele da njihova firma nastavi sa radom za vreme porodiljskog odsustva, mame mogu da angažuju poslovođu za kojeg takođe moraju dodatno da plate poreze i doprinose, osim u slučaju kad za poslovođu angažuju člana domaćinstva, što nije uvek ni moguće. To znači da od svoje plate na porodiljskom, ukoliko žele da im teče staž, moraju da plate doprinose i sebi i poslovođi! 
 

 

Za sve ostale mame koje su angažovane po ugovoru o radu, pored plate, uplaćuju se doprinosi i porodiljsko odsustvo ulazi u staž.
 

 

Pitanje je da li je ovako nešto zaista ustavno? Mišljenje stručnjaka je da bi ove odredbe novog zakona, koje se odnose na preduzetnice, morale da se izmene, kada bi se našle pred Ustavnim sudom, jer je ovo jasna diskriminacija preduzetnica.