Sport je od presudne važnosti za celokupan psihofizički razvoj dece, što zbog pravilnog razvoja koštano-mišićnog sistema i jačanja odbrambenih sposobnosti organizma, što zbog pravilnog sazrevanja i formiranja ličnosti, kaže dr Predrag Mugoša, fizijatar, akupresurolog i sportski lekar, koji je više od 25 godina brinuo o našim reprezentativcima i sportistima iz brojnih klubova. On objašnjava da dete koje se bavi sportom:
– Brže postaje samostalno jer na pripremama uči da vodi računa o sebi i svojim stvarima.
– Bolje funkcioniše u kolektivu.
– Lakše stiče radne navike i razvija zdrav takmičarski duh.
– Lakše podnosi poraze i doživljava ih kao sastavni deo života.
– Zna kako da se izbori za svoje mesto u okruženju.
– Ima više samopouzdanja, to jest sigurnije je u sebe.
Sport odvlači od droge
Mali sportisti se hrane pravilnije od svojih vršnjaka, redovno održavaju higijenu, a zbog fizičkog napora na treninzima i takmičenjima spavaju bolje od dece koja sate i dane provode pred televizorom i kompjuterom.
Dr Mugoša naglašava da sport odvraća decu od pušenja, konzumiranja alkohola i droge.
– Svaki roditelj strepi da li će njegovo dete posegnuti za cigaretom, čašicom ili drogom, a s godinama taj strah postaje sve izraženiji. Međutim, bavljenje sportom smanjuje rizik od skretanja na stranputicu i upadanje u zamku zavisnosti. Dokle god dete trenira, roditelji mogu da budu prilično bezbrižni i da mirno spavaju. Naravno, ni sportisti nisu bezgrešni, ali čašica alkohola i pivo ispijeno na žurci ne predstavljaju pravilo, već ispad – objašnjava dr Mugoša.
Sport je prvo samo igra i zabava
Sasvim mala deca sport doživljavaju kao igru i zabavu, a kasnije kod njih počinje da se razvija takmičarski duh i želja za postizanjem odličnih rezultata. Sport za razliku od igre, kaže on, podrazumeva organizovanu aktivnost koja je usklađena i ima cilj koji treba ispuniti.
– Teško je proceniti kada je dete spremno da igru zameni sportom. To zavisi od zrelosti, interesovanja i sklonosti prema određenom tipu aktivnosti – ukazuje naš sagovornik.
Dr Mugoša objašnjava kako bi deca do pete godine trebalo da nauče da plivaju, voze bicikl, klizaju, voze rolere i eventualno da skijaju. Te sportove roditelji bi trebalo da im približe kroz svakodnevne aktivnosti, vikend druženja, letovanja i zimovanja.
Buce treba da plivaju
– Kad pođu u školu, deca su fizički i psihički zrelija i sposobnija da odaberu kojim sportom će se baviti. U taj odabir trebalo bi, osim nastavnika fizičkog vaspitanja, da se uključe i lekari, koji na pregledima treba da utvrde eventualne deformitete koji sportom mogu da se isprave. Na taj način sprečavaju se greške i izbor sporta koji deformitet može da pojača. Recimo, dete koje ima krivu kičmu ne bi smelo da se bavi sportom koji jača jednu stranu tela kao što je na primer tenis – kaže dr Mugoša.
On preporučuje da gojaznu decu treba voditi na plivanje i terati ih da što više voze bicikl.
I neki psihološki problemi mogu da se ublaže i isprave sportom, pa je za stidljivu decu dobro da se bave timskim sportovima kako bi se oslobodila i bolje uključila u društvo.
Ne može svako u vrhunske sportiste
Zbog svih prednosti koje bavljenje sportom donosi, dr Mugoša savetuje roditeljima da i pored velikih obaveza nađu vremena da svoje mališane odvedu na trening i vrate ih kući. I što je takođe važno, da ih ne forsiraju i ne očekuju od dece više nego što ona mogu.
– Nema svako dete ni talenta ni snage da postane vrhunski sportista i postigne vrhunske rezultate. Takvu decu ne treba forsirati preko njihovih mogućnosti, već im omogućiti da se sportom bave samo rekreativno, i to je sasvim dovoljno. Međutim, ukoliko je dete talentovano i ima fizičke i psihičke snage da se bavi sportom i da se takmiči, roditelji su ti koji treba svesrdno da ga podstiču i podržavaju – poručuje doktor.
Komentari (0)