U poslednjih 10, najviše 20 godina možemo čuti da se u pojedinim vrtićima, ređe u školama, sa decom radi po Montesori metodI. Zvuči veoma moderno, ali i kada se prikaže roditeljima, nisu svi pristalice ovakvog načina rada. U duhu našeg tradicionalnog društva, pojedinci smatraju da on nije dobar jer su, po njihovim rečima, deca previše slobodna, a ne uče se disciplini i redu. S druge strane, postoji i veliki broj roditelja i prosvetnih radnika koji maštaju o tome da se ovaj pristup radu sprovede kroz sve nivoe obrazovanja u Srbiji.
Ako je današnjem društvu teško da prihvati ”novije” načine rada, zamislite koliko su misli i dela Marije Montesori, rođene pre skoro 150 godina bila revolucionarna!
Marija Montesori, bila je Italijanka, rođena davne 1871. godine. Po obrazovanu je bila lekar (prva žena koja je bila primljena na Medicinski fakultet u to vreme), pedagog i filozof. Njen profesionalni put se odvijao veoma spontano i na svakoj tački ona se susretala sa decom.
Najveća otkrića i prve ideje o radu sa decom desila su se na odeljenju psihijatrije, kada je želela da pomogne deci koja su mentalno zaostala ili imaju mentalni poremećaj. Radeći sa ovom decom Marija ostvaruje takozvano ”Prvo čudo Montesori”. Njenih čak 8 učenika sa skromnim sposobnostima postižu izvanredne, natprosečne rezultate na državnom takmičenju čitanja i pisanja.
U vreme kada je bila na počecima svog rada sa decom, u Italiji nije bilo dozvoljeno da žena radi kada postane majka. U godinama kada biva veoma posvećena radu sa decom i sama postaje majka dečaku Mariu. Ono što je neobično je da je da ona nije bila njegova primarna negovateljica, već da je to bila jedna druga porodica koju je ona veoma često posećivala. Veoma dugo Mario nije znao da mu je Marija prava majka. Kada mu je bilo 15 godina seli se da živi sa njom i postaje njen najveći saradnik, koji nastavlja sa njenim radom i nakon njene smrti.
Pročitajte još>>> Novi program iz ugla vaspitača: Deca u našem vrtiću su srećna i spontana
Nakon svojih početaka u radu sa decom ometenom u razvoju, Marija nastavlja svoj rad otvorivši školu za rad sa decom bez smetnji, prosečne i natprosečne inteligencije pod nazivom ”Dečija kuća”.
U ovu kuću ona donosi puno materijala i aktivnosti za decu, ali zadržava samo one za koje su deca pokazala interesovanje. Tada osmišljava pojam ”samo-obrazovanja” koji se odnosi na to da deca sama sebe obrazuju ako se nalaze u prostoru koje je osmišljeno da stimuliše njihov razvoj.
Rečenica ”Pomozi mi da uradim sam” jasno opisuje na koji način je ona pristupala radu sa decom. Kao veliku vrednost Marija je prepoznala razvijanje radoznalosti kod dece nasuprot pukom iznošenju informacija koje dete treba da zapamti.
Marija Montesori je smatrala da dete ”upija” informacije iz svoje okoline, da uči sopstvenom aktivnošću i iskustvima.
Marijina znanja i iskustva su se brzo širila. Postala je poznata po svom pristupu širom Evrope, ali i sveta. 1909. godine objavljuje knjigu ”Naučna pedagogija” koja je u to vreme prevedena na preko 20 jezika (u Srbiji tek 2001.godine).
Njen sin Mario i ona su proveli ostatak života promovišući svoj program i davajući podstrek učiteljima širom sveta. Danas je Montesori metod u radu sa decom veoma zastupljen u obrazovanju i još uvek ga svojim kvalitetom nije nadmašio bilo koji drugi pristup.
Pojedini principi sistema ”Montesori”
1. Obrazovni radnik je više posmatrač, nego učitelj.
2. Dete može samo da uči kroz sopstvenu aktivnost.
3. Dete od rođenja do šest godine ima ”upijajući um” (izuzetno veliku moć učenja)
Pročitajte još>> Šta donosi NOVI program predškolskog obrazovanja?
Komentari (0)