Kako mogu da budem od pomoći pre porođaja?
Kada dođe vreme za porođaj najbitnije je da ostanete prisebni koliko god možete – trebate vašoj supruzi.
Bilo bi dobro da nekoliko nedelja ranije napravite plan za sve moguće scenarije, kako ne biste paničili u tom trenutku.
Treba da znate kada da krenete u porodilište, šta raditi kada krenu kontrakcije i šta raditi u slučaju kada vam žena prokrvari.
Možete sve da zapišete i da stavite spisak na vidno mesto i ,ukoliko je porođaj krenuo, uzmete spisak i radite sve po njemu.
Važno je da budete prisutni i da date što veću podršku vašoj partnerki u jednom od najlepših trenutaka vaših života.
Istraživanja su pokazala da mnogim muškarcima pomažu škole za trudnice. Slobodno, zajedno sa vašom suprugom, idite na neka od predavanja. Značiće njoj, ali će u mnogome pomoći vama.
Posetite Bebac Startup Centar. Klikom na fotografiju ćete saznati više.
Kako mogu da budem od pomoći u prvoj porođajnoj fazi?
Prva porođajna faza u proseku traje između dva i šest časova.
Sastoji se iz nekoliko delova i počinje pravilnim kontrakcijama – prskanjem vodenjaka ili krvarenjem koje nastaje zbog širenja grlića, a završava se njegovim kompletnim širenjem do 10 cm.
Nemojte raditi ništa ukoliko to vaša žena ne želi.
Bitno je da delujete umirujuće i da ne paničite – to može samo loše da utiče na ženu, koja je i sama uplašena.
Pomozite joj da se opusti rečima i dodirom. Masirajte joj stopala i pomozite da meri kontrakcije.
Kada treba da krenemo u porodilište?
.jpg)
Kako mogu da budem od pomoći u drugoj porođajnoj fazi?
Druga porođajna faza traje manje od prve. U proseku od dva do tri ipo sata.
Tokom ove faze, grlić je kompletno raširen i počinju naponi tokom kojih treba žena da ”izgura” bebu u spoljnji svet.
Vi možete ženi da pružite podršku tako što ćete biti uz nju za vreme porođaja.
Slušajte osoblje i pomozite supruzi da lakše podnese bolove.
Setite se svega što ste učili u školama za trudnoću – dišite (oboje), govorite joj lepe reči, dajte joj više informacija o toku porođaja. Recite kada vidite glavu, kada je beba napolju, kada je sve gotovo…
Ako lekari i babice budu saglasni, fotografišite svaki od koraka, izlazak bebe i presecanje pupčane vrpce. Vašoj supruzi će to mnogo značiti jer će kasnije moći da vidi porođaj iz ugla iz kog, u tom trenutku, nije mogla.
Kako mogu da budem od pomoći u trećoj porođajnoj fazi?
Emocije će vam oboma toliko navirati da će reči možda biti i suvišne, ali bi bilo lepo da joj na neki način pokažete koliko je volite, koliko volite bebu koja je tek došla na svet.
Zahvalite joj se na trudu i na tome što je uspela da donese na svet jedno novo biće koje će vam ulepšavati svaki naredni dan.
Budite uz nju i kada joj se beba vrati u naručje. Možda će poželeti da odspava, da se odmori, pa bi bilo lepo da i vi pridržite bebu i malko brinete o njoj.
Takodje zivim u zemlji gde se prisustvo tate podrazumeva ali moze i da ne prusustvuje ako ne zeli. Ja sam se u pocetku dvoumila ali sam na kraju pristala. Vodenjak je pukao ali sam na kraju morala na hitan carski rez. Neopisivo mi je znacilo sto se ni trenutka nije odvojio od mene. Znala sam da mogu da budem skroz opustena i da se meni i bebi nista lose nece desiti kad je on tu.
kako bi to bilo lepo…ali je realnost takva da se nase “super tate” uglavnom opijaju i cepaju majce, jer zaboga, tezak posao su odradili…
I moj muz je bio samnom na prvom porodjaju.Meni je to mnogo znacilo…sama cinjenica da nisam samaPrricao mi je,drazao za ruku,hrabrio…I bio je divan osecaj kad nam se sin rodio da u prvim trenucima njegovog zivota budemo svi zajedno. Na drugom porodjaju je takodje trebao da bude medjutim dezurni doktor ga nije pustio iako je imao sve potrebne papire. Do zadnjeg momenta je cekao ispred i molio da ga puste makar na trenutak.Nazalost nisu.
Isto smo imali svakakve komentare od drugih… Al najvise da je jako hrabar,divan i svaka mu cast.
Hvala mu mnogo…..
Živim u zemlji gdje se prisustvo oca podrazumjeva, hvala Bogu :-). Sve je trajalo jako dugo i bilo veoma bolno i iscrpljujuće, i psihički i fizički, da bez njega ne znam kako bi izdržala. Bojao se, ali nije ništa rekao. Hranio me, masirao, bodrio. Držao me za ruku i preživjeli smo sve zajedno. Od iščekivanja, straha, sreće i suza.
Meni je jako zao sto moj suprug nije prisustvovao porodjaju,ali u Niskom porodilistu to nije dozvoljeno.Poradjala sam se dvadesetsedam sati i na kraju zavrsila na carskom rezu,njegovo prisustvo bi mi jako znacilo u tim momentima a i doktori bi se sigurno mnogo bolje ponasali da je on bio pored mene.
Ocajnicki sam htela da moj muz prisustvuje porodjaju, na kraju ipak je moja mama prisustvovala. Sad iz ove perspektive nisam sigurna da bi minon bio od pomoci koliko i ona, a i nisam sigurna da li bi preziveo.
Eh moj Novi Sade…. Samo ovde je zabranjeno prisustvo muža, a toliko nas je koje ga želimo pored nas u tim trenucima…veze, samo veze..
Ženice zaista ste divnee
a kako da “nagovorim” muza da prisustvuje porodu??? Boji se da ce se onesvijestit i osramotit… :/
Divni komentari,prosto milina za čitanje!
Mi čekamo seku i suprug će prisustvovati porodjaju i ja sam jako srećna zbog toga.
Suprug i ja smo zajedno prosli sva tri “nasa” porodjaja i bilo je NEOPISIVO LEPO ISKUSTVO!!!Ogromna je pomoc i podrska i ljubav tada dostize vrhunac!Svakome bih porucila da ni po koju cenu ne propusti taj dozivljaj-NAJLEPSI NA SVETU!!!
Moj muz zeli da prisustvuje porodjaju,ali ja sam se bas nesto neckala…posle ovih komentara ste me bas ohrabrili:)Mislim da cemo zajedno docekati naseg sina!
Samo cu citirati svog supruga:”Mnogo bih propustio i izgubio u zivotu da nisam bio i prisustvovao tom cinu”. Inace je i njega mucilo to da li da bude prisutan jer se bukvalno srusi ko sveca kada vidi krv. Ali kao sto on rece u tom trenutku najmanje razmisljas o tome vec jedva cekas da ugledas konacno to malo stvorenje!
I ako se uzasno plasio od raznoraznih prica,moj dragi je ipak prisustvovao rodjenju naseg sincica(dobro pa mi je porodjaj trajao skoro 24 h posto je bio 500 km dalje,te je imao fore i da stigne;)). Njegovo prisustvo mi je znacilo vise nego ista(mada me u nekim trenucima zivcirao sa “Ma,mila,ne boli tako jako” i “Nju jako boli,je l’ moze ona na carski rez?”)Ali mislim da nikad necu zaboraviti kako je izgledao dok je prvi put kupao nasu bebicu.Vec me juri da dobijemo jos jedno i ako nas deckonja ima tek 2 meseca ;)) P.S. Naravno,svi su se “krstili” kad su culi da je bio na porodjaju,kao da je rekao da me sam porodio.Glupost
Moj suprug je prisustvovao rodjenju naseg sina Nemanje i ja sam mu na tome vecno zahvalna.Bodrio me,tesio kada mi je ponestajalo snage,brisao celo i usne,ljubio,stezao za ruku i govori koliko me voli.Kada je nas Nemanja stigao na svet nasoj radosti nije bilo kraja.Porodila sam se u Zvezdari i sve pohvale za osoblje koje podrzava prisustvo oca na porodjaju.Mislim da bolji epidural od supruga na porodjaju ne postoji.Buducim ocevima porucujem da ne pristaju na kuloarske price da je porodjajna sala klanica,uzas i tome slicno vec da sa svojim suprugama krenu na porodjaj i tako shvate sta je i koliko moze zena.
MOJ JE MUZIC BIO PRISUTAN PORODU NASIH DVOJKI, TOLIKO LJUBAVI PAZNJE I POMOCI…MI JE DAO…SA TKVOM SVESTI I PRISUTNOSTI JE SA MNOM KOMUNICIRAO GOVORIO MI NEZNE RECI MASIRAO ME…I TAD MI JE POKAZAO SVOJU LJUBAV…MUSKARAC JE PRI PORODU VELIKA PODRSKA…NO NEMAJU SVE BOLNICE MOGUCNOST DA PARTNER BUDE PRI PORODU…
Moj muz je takodje prisustvovao porodjaju, i dolazak nase cerkice je bilo jedno izuzetno iskustvo. Pomogao mi je i psiholoski i fizicki (bodrio me, pridrzavao noge i ruke kako sam ja htela:). Cak je i pupcanu vrpcu presekao
(porodila sam se pre 6 nedelja u Gradskoj).
Medjutim, kada su moji poznanici culi da je on bio na porodjaju, svi su se do jednog sablasnili, sto nama nije bilo jasno. Neke drugarice su rekle da nikada nece dozvoliti da im muz/decko prisustvuje porodjaju da ne bi pokvario sliku o njoj, drugovi su rekli da oni ne bi imali hrabrosti za takav cin. Licno mislim da bi svaki muz/decko trebao da prisustvuje porodjaju jer je rodjenje deteta najlepsi dozivljaj za oba roditelja.
Jedino sto ne odobravam jeste placanje toga u nasim bolnicama, ali se iskreno nadam da ce se i to promeniti u izvesnom vremenskom periodu.
Moj suprug isto zelio i dobio je odobrenje.,da moze da prisustvuje. Ali kome god kaze. Svi su u fazonu sta ce ti to. Jel hoces da se onesvijestis. Pa zasto da ne.. Nista ljepse do njegove podrske.
Miloše, sve pohvale od mene za komentar!!!!!!!!Super ti je zapažanje, i 100 % si u pravu!!!Sve, sve, mi pare i vojska, ALI TO JE NEŠTO NEZABORAVNO! I TO TREBA DA SVAKI OTAC I MAJKA PROŽIVE ZAJEDNO!!!!TATE SAMO NAPRED U POROĐAJNU SALU!
Kompletno se slazem sa kolegom tatom Stefanom. Ta vojska je bespredmetna i zastarela institucija. Treba da se propise da muskarci moraju prisustvovati porodjau! To je ono sto cini pravu poentu zivota! Ja sam bio uz moju suprugu dok je nas predivni sincic dolazio na svet. Imala je rapidni porodjaj, jako bolan, ali smo svo troje sve izdrzali i prosli bez carskog reza jer smo bili zajedno i sve izgurali (cak i nedostatak medicinskog osoblja gde sam ucestvovao i kao sestra). Ja imam problem da ne mogu da placem, mogu biti tuzan da puknem ali suze ne idu. U trenutku radjanja mog sincica plakao sam od srece ko kisa.Nisam moga da vidim od suza! Supruga mi je vecno zahvalna na svoj podrsci i samom prisustvu u tom divnom trenutku i ja sam od onda najsrecniji covek na svetu! Zivot i pogled na zivot mi se skroz promenio od onda! Mislim da bi trebalo ukinuti ono baspotrebno ogromno placanje (izmedju 2 i 15 hiljada zavisi od porodilista) za prisustvovanje muskarca porodjaju jer ako ide u vojsku tu drzava na njega trosi ogromne pare (mnogo vise od 15 hiljada), i gubi ako je zaposlen porez od 6 ili 9 meseci. A ovako dobija strecnog oca, koji je jos vise vezan za suprugu i dete (smanjuje mogucnost razvoda),i povecava natalitet!!!! Mislim da je racunica jasna!! I jos jednom da se vratim na komentar Stefana, oduzeti zivot to moze svako (inace ne bi bilo toliko ratova), budi ti prika hrabar kad se radja zivot a osoba koju volis najvise na svetu lezi u bolovima a nema joj pomoci jer je to prirodno i samo sto mozes da joj pomognes je da je bodris i da izdrzis zajedno sa njom!!!Ali posle svega toga nagrada je neverovatna!! Ko nije bio ne zna sta je to! Kao sto se bol kontrakcija ne moze opisati tako se ni ta sreca ne moze opisati!!
Moram da naglasim da sam slucajno stisnula minus jer su mi oci zasuzile ☺
Ja bih zakonski primorao sve muzeve da MORAJU da prisustvuju porodjajima svojih supruga… Tek onda ce shvatiti velicinu i hrabrost majki… Ja sam prisustvovao porodjaju svoje supruge i ponovo bih to ucinio da mogu. Ni za sta na svetu ne bih menjao to iskustvo…
Moj suprug oklijeva da pode samnom u radaonu,on se naime plasi prizora tijekom porodjaja,krvi..itd. Kako da ga uverim da to nije strasno¨?
Isti problem imam i ja :/