Brojni izazovi današnjice teraju nas da se suočavamo sa svim i svačim i nekako na zdrav način izađemo na kraj sa decom i pružimo im najbolje moguće kako znamo i umemo. Kada dođe do vršnjačkog nasilja važno je naučiti decu da agresija nije prihvatljiv način rešavanja problema. Kao roditelji, naša uloga je da im pružimo adekvatnu podršku i vodimo ih ka razumevanju empatije, mirnog rešavanja sukoba i međusobnog poštovanja.
Foto: Canva
Prvo i osnovno, uspostvaite otvorenu komunikaciju sa decom, slušajte njihova osećanja i brige. Nastojte da budete primer mirnog ponašanja i rešavanja sukoba, jer deca često uče kroz posmatranje, a vi ste njihovi modeli ponašanja. Podstičite ih na razgovor o osećanjima i reakcijama, i neka budu sigurna da ih nećete osuđivati. Takođe, podstičite ih na aktivnosti koje razvijaju emocionalnu inteligenciju, kao što su umetnost, sport i društvene igre. Važno je i postaviti granice i pružiti dosledne, ali pravične sankcije u slučaju agresivnog ponašanja. Uz ljubav, strpljenje i razumevanje, možemo oblikovati buduće generacije koje će znati da rešavaju konflikte na miran i poštovanjem ispunjen način.
Prema Unicef-ovom izveštaju iz 2014. godine približno jedan od tri učenika uzrasta od 13 do 15 godina širom sveta redovno doživljava vršnjačko nasilje. Otprilike jedan od tri adolescenata uzrasta od 11 do 15 godina u Evropi i Severnoj Americi priznaju da su barem jednom u poslednjih nekoliko meseci vršili nasilje nad drugima u školia, a otprilike troje od deset odraslih širom sveta smatraju da je fizička kazna neophodna da bi se deca pravilno vaspitala ili obrazovala.
Kako da pružim svom detetu siguran prostor za izražavanje emocija
Odgovor na ovo pitanje podrazumeva pažljivu refleksiju i osluškivanje potreba deteta. Prva ključna tačka je uspostavljanje otvorene komunikacije sa detetom, gde će se osećati dovoljno sigurno da izrazi svoje emocije bez straha od osude. Važno je aktivno slušati dete, pokazati empatiju i razumevanje za njegove emocije, bez obzira na to koliko one mogle biti intenzivne ili čudne. Takođe, stvaranje sigurnog okruženja podrazumeva postavljanje granica i pravila koja su jasna, dosledna i fer. Dete treba da zna da su njegove emocije važne i da ima pravo na izražavanje istih. Podstičite ga da koristi reči umesto agresivnog ponašanja kada je reč o emocijama. Takođe, budite uzor svom detetu – pokažite mu kako se nositi sa sopstvenim emocijama na primeren način. Otvorena komunikacija, ljubav, strpljenje i podrška su ključevi za stvaranje sigurnog prostora u kojem dete može iskazati svoje emocije.
Kako da izbegnemo agresivno ponašanje razumevanjem i komunikacijom?
Definicija asertivnosti: razumevanje asertivnog načina komunikacije
Asertivnost predstavlja veštinu efikasne komunikacije koja podrazumeva izražavanje sopstvenih misli, osećanja i želja na jasan, direktan i poštovan način, bez agresivnosti ili pasivnosti. Ova sposobnost omogućava pojedincima da postavljaju granice, izraze svoje potrebe i mišljenja, čuvajući pri tom poštovanje prema drugima. Asertivna komunikacija podstiče međusobno razumevanje, gradi poverenje i unapređuje međuljudske odnose. Uključuje sposobnost slušanja sagovornika bez prekidanja, artikulisanje svojih stavova sa samopouzdanjem i sposobnost rešavanja konflikata na miran i poštovan način. Asertivnost je ključna veština koja doprinosi zdravim interpersonalnim odnosima i poboljšava kvalitet komunikacije u svim sferama života.
Foto: Canva
Izazovi u komunikaciji: dileme i strahovi u izražavanju misli i osećanja
Dete koje se suočava sa izazovom komunikacije često doživljava dodatnu težinu kada pokušava izraziti svoje misli i osećanja roditeljima i okolini. Strah od nerazumevanja ili odbijanja može dovesti do emotivnih blokada i otežati izražavanje. Ova situacija dodatno naglašava važnost podrške i razumevanja u procesu komunikacije. Roditelji i okolina trebaju biti strpljivi i empatični, omogućavajući detetu siguran prostor da se izrazi. Podsticanje deteta na izražavanje osećanja i misli, kao i pružanje podrške u razvoju veština komunikacije, može im pomoći da prevaziđu ove izazove. Takođe, rad sa stručnjakom, kao što je terapeut ili pedagog, može biti od velike pomoći u olakšavanju ovog procesa i jačanju detetove samouverenosti u komunikaciji.
Značaj asertivnosti za decu: učenje asertivne komunikacije od malih nogu
Učenje asertivne komunikacije od malih nogu ima ključan značaj za razvoj dece. Asertivnost im pomaže da nauče kako jasno i sa poštovanjem da izraze svoje potrebe, mišljenja i osećanja. Ova veština gradi samopouzdanje kod dece, omogućava im da se nosi s konfliktima na konstruktivan način i razvija pozitivne interpersonalne odnose. Deca koja su asertivna su manje sklonija agresiji ili pasivnosti, što doprinosi njihovom emocionalnom i socijalnom razvoju. Takođe, asertivna komunikacija pomaže deci da razvijaju veštine rešavanja problema i postavljaju zdrave granice. S obzirom na sve ovo, učenje asertivnosti ranih godina postavlja temelj za uspešnije međuljudske odnose i bolju emocionalnu dobrobit tokom celog života.
Foto: Canva
Primeri asertivnih rečenica koje mogu biti od velike pomoći – ovo možete naučit dete:
„Nisam srećan/srećna kada uzmeš moje stvari bez pitanja. Molim te, pitaj pre nego što uzmeš nešto.”
„Molim te, prestani me udarati. Osećam se loše kad to radiš. Svi zaslužujemo poštovanje i bezbednost. Ako imaš problem, možemo razgovarati ili možeom zatražiti pomoć roditelja i nastavnika. Htela/hteo bih da budemo prijatelji, a ne da se povređujemo. Hvala što si me saslušao/saslušala.”
„Hvala ti što si mi pomogao/pomogla danas. Cenim tvoju pomoć.”
„Nemam vremena za igranje sada jer radim domaći. Možemo se igrati posle ručka.”
Vaspitni uticaji: Roditelji i nastavnici kao modeli asertivnosti
Vaspitni uticaji roditelja i nastavnika igraju ključnu ulogu u razvoju asertivnosti kod dece. Kada deca vide roditelje i nastavnike kao modele asertivnosti, uče vrednost jasne, ali poštene komunikacije. Roditelji koji pokazuju kako postaviti granice i izražavaju svoja osećanja na način da poštuje svog sagovornika, podstiču decu da isto čine. Nastavnici koji neguju otvoren dijalog u učionici grade atmosferu u kojoj deca osećaju da imaju pravo na svoje mišljenje. Pozitivnim primerima, deca uče kako da izraze svoje potrebe, ali i kako da slušaju i razumeju druge. Ova kontinuirana podrška od roditelja i nastavnika pomaže deci da razviju i usvoje asertivnost kao važnu veštinu za uspešne međuljudske odnose.
Primeri asertivne komunikacije roditelja i nastavnika
Roditelji:
„Deco, tužna sam jer nismo zajedno provodili dovoljno vremena. Predlažem da zajedno napravimo plan za više porodičnih aktivnosti.”
„S obzirom na naše finansijske mogućnosti, ne možemo priuštiti sve igračke koje želite. Hajde da razgovaramo o tome kako možemo zajedno doneti odluke o trošenju novca.”
Nastavnici:
„Đaci, osećam da se u učionici dešava previše buke, što ometa nastavu. Molim vas da zajedno radimo na stvaranju mirnijeg okruženja za učenje.”
„Nisam zadovoljan/na sa vašim ponašanjem tokom časa. Htela/bih da zajedno radimo na stvaranju bolje atmosfere za učenje kako bismo svi mogli da napredujemo.”
