Osim roditeljskog dodatka, koji sleduje svim majkama u Srbiji za rođenje prvog, drugog, trećeg i četvrtog deteta, nezaposlene trudnice i porodilje ne mogu da računaju na druge naknade. Izuzetak su davanja koja, u okviru posebnih programa socijalne podrške, nude neke opštine. Ove naknade na lokalu uglavnom su jednokratne, ali postoje i opštine koje ih isplaćuju godinu dana. Problem je što neke od njih zahtevaju ispunjavanje posebnih uslova, poput onog da – trudnica na teritoriji opštine ima prijavljeno prebivalište minimum dve godine.
Redakciji N1 javio se čitalac iz Stare Pazove i naveo da je Opština odbila da njegovoj nezaposlenoj trudnoj supruzi dodeli novčanu naknadu iz razloga što prebivalište na teritoriji ovog grada ima tek odnedavno, a ne minimum dve godine koliko su im, kaže, rekli u opštini.
„Gde piše da mora da bude prijavljena dve godine na svojoj adresi kako bi ostvarila pravo na ovu naknadu“, upitao je čitalac.
Na pitanja portala N1 – da li je uslov za naknadu za nezaposlene trudnice i da ima dve godine prijavljeno prebivalište u ovoj opštini – iz Opštine Stara Pazova nismo dobili odgovore.
Na zvaničnom sajtu Opštine Stara Pazova navodi se da od početka 2020. godine postoji Savet za populacionu politiku koji radi na unapređenju populacione politike.
„Nezaposlenim trudnicama i porodiljama iz budžeta Opštine isplaćuje se finansijska pomoć u iznosu od 10.000 dinara, u trajanju od 12 meseci od podnošenja zahteva, a najduže do navršenih godinu dana starosti deteta“, stoji, između ostalog, na sajtu opštine.
U startu – uslov dve godine prebivališta
Kada je reč o uslovima za dodelu ove naknade, postoji samo vest (pazova.org, mart 2012) iz ranijeg perioda, kada je Skupština opštine Stara Pazova, usvojila odluku da opština nezaposlenim trudnicama i porodiljama pomogne sa po 10.000 dinara mesečno, „a jedan od uslova za dobijanje pomoći je da mesečna primanja u domaćinstvu u kome trudnica živi, ne prelaze jednu i po prosečnu platu“.
„Neophodni uslovi za dobijanje pomoći su da podnosilac zahteva ima prebivalište u našoj opštini najmanje dve godine i da je državljanka Republike Srbije, pa se prilikom podnošenja zahteva mora podneti i uverenje o prebivalištu i lekarsko uverenje o trudnoći, ili bebin izvod iz matične knjige rođenih, u zavisnosti od toga da li zahtev podnosi trudnica ili porodilja“, stoji u tadašnjoj vesti.
Trenutno, zvanično je dostupan samo obrazac koji nezaposlena trudnica ili porodilja popunjava i predaje opštini radi ostvarivanja prava na naknadu. U ovom zahtevu za ostvarivanje prava na naknadu navodi se da se, između ostalog, uz zahtev predaju i „potvrde o prijavi prebivališta za sve članove porodice“, bez drugih preciziranja.
„Možda je po propisima, ali nije pravedno“
Jelena Ćirić Nikolić, urednica portala Bebac, za portal N1 kaže da – ukoliko opština zaista postavlja uslov da nezaposlena trudnica ima prijavu prebivališta minimum dve godine da bi dobila naknadu – „to možda jeste po propisima, ali definitivno nije nešto što je pravedno“.
„Uz to, to duboko diskriminiše i dodatno ugrožava položaj trudnica u Srbiji, pogotovo – nezaposlenih“, kaže Jelena Ćirić Nikolić.
Ona podseća da na tržištu rada postoje veoma teški uslovi da se trudnice i žene u reproduktivnom dobu zaposle, „tako da često dolazi do diskriminacije na razgovoru za posao“.
„A, sa druge strane imamo i ovakvu situaciju – da i opštine daju sulude zahteve za isplatu naknada za nezaposlene trudnice. Ako želimo da povećamo natalitet i poboljšamo položaj žena u društvu treba da se bavimo ranjivim grupama – a to su definitivno trudnice. To mora da se promeni. Mi trenutno nemamo zakon koji bi zaštitio trudnice, pogotovo ako su nezaposlene, a to je upravo period kada imaju više troškova nego inače. Znamo svi da se do državnog lekara teško dolazi, a da se pregled kod privatnog plaća“, navela je naša sagovornica.
Je li sve po zakonu?
Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo, objašnjava za portal N1 da opština koja deli sredstva – pod pretpostavkom da su ovo sredstva namenjena socijalnoj podršci za koju je nadležna, tako da postoji i zakonski osnov – može ustanoviti posebne kriterijume za njihovo dobijanje.
„Ako se ta odluka iz 2012. godine nije menjala, ovde postoji više kriterijuma ali su, čini mi se, dva značajna. Prvi je da neko ima prebivalište bar dve godine na teritoriji opštine, a drugi je da ima primanja ispod određenog minimuma“, navodi Reljanović.
Važno je, kaže, da se ustanovi da li su postavljeni kriterijumi nužni, objektivni i proporcionalni.
„U ovom slučaju, objektivni su jer ne zavise od diskrecione procene već se dokazuju zvaničnim evidencijama. Nužni su jer je u pitanju davanje opštine, lokalne samouprave, pa je logično da se usmeri samo na one koji su stanovnici u toj opštini; takođe, u pitanju je socijalna podrška, socijalno davanje, pa je u redu usloviti je lošim materijalnim stanjem. Iako iznos deluje smešno kada se pogleda 2012. godina, jedna i po prosečna plata trenutno iznosi oko 140.000 – 145.000 dinara, tako da se ne može reći da taj kriterijum nije proporcionalan, postavljen je dosta visoko i obuhvat je sigurno veliki“, navodi on.
Ostaje nam, kaže, uslov trajanja prebivališta od dve godine.
„On je jedini koji može da bude diskutabilan – ne njegovo postojanje, jer se ono vezuje za lokalni karakter pomoći koji se dobija, već dužina trajanja prebivališta na teritoriji lokalne samouprave, da li je u pitanju predug period. Moje lično mišljenje je da bi mogao da bude i kraći ali morate shvatiti da opština u ovom slučaju ima određeno pravo diskrecione procene kada će se računati da je neko trajnije vezan za njihovu lokalnu sredinu“, kaže Reljanović.
Ostali kriterijumi – da je reč o nezaposlenom licu, kao i da je reč o državljanki Srbije, su takođe u redu. Potvrda o trudnoći ili rađanju deteta je, dodaje, takođe u redu, jer je to i svrha davanja pomoći, podrška trudnicama i porodiljama.
„Ne vidim šta bi ovde bilo sporno, možda je period od dve godine predug ali nisam siguran da je to razlog da se celo davanje proglasi diskriminatornim. Svakako bi bilo srećnije rešenje kada bi se „namera“ da se ostane na teritoriji lokalne samouprave mogla dokazivati i na druge načine – na primer, da žena koja prima pomoć ili njen suprug/partner poseduje nekretninu na teritoriji opštine, da je suprug/partner zaposlen na teritoriji opštine (kao i da isto važi za roditelje ako je žena samohrana majka), da imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo ili preduzetničku radnju na opštini, i slično. Taj deo nije dakle najsrećnije sročen, mogli su se malo potruditi“, zaključuje Mario Reljanović, ponavljajući da, ako se gledaju uslovi u celini – ne bi rekao da su diskriminatorni.
Izvor: N1
