Sporne stavke Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom ugroziće veliki broj trudnica i porodilja u Srbiji. Porodilje na osnovu novih poteza države mogu imati platu čak i ispod 1.000 dinara što nedosmisleno degradira i ugrožava čitavu porodicu koja sa tim novcem treba da prehrani novorođenu bebu.
Ivan Sekulović, savetnik za javne politike
Šta o svemu ovome govori Međunarodna konvencija o zaštiti materinska (MOR) koju je usvojila Međunarodna organizacija rada (MOR), a Republika Srbija ratifikovala, saznajemo od Ivana Sekulovića, savetnika za javne politike u Fondaciji “Centar za demokratiju”.
Da li i po kom osnovu Zakon o finansijskoj podršci porodici krši Međunarodnu konvenciju o zaštiti materinstva i da li to znači da bi žene mogle da se žale Međunarodnom sudu?
– Prema članu 6. stav 3 Konvencije o zaštiti materinstva iznos naknade za porodiljsko odsustvo ne sme biti manji od dve trećine ženine prethodne zarade ili od primanja koja se uzimaju u obzir prilikom obračuna naknade. U ovom pogledu član 13. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom nije u neskladu sa Konvencijom, budući da propisuje punu naknadu zarade, odnosno plate. Međutim, period obračuna je sporan jer je 18 odnosno 24 meseca zaista dug vremenski period. U tom smislu se krši i pravilo od 2/3 plate jer ako žena radi 11 meseci u kontinuitetu i prima određenu visinu zarade, logično je da njena naknada ne bude niža od 2/3 te zarade, a biće jer je potrebno bar 12 meseci rada bez prekida da bi se taj uslov ostvario prema novom zakonu i formuli računanja.
Foto: Shutterstock
Ivan objašnjava da navedena „formula” Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom nije, sama po sebi, sporna. Do kršenja standarda zaštite, međutim, dolazi kada se ona – odnosno, visina iznosa naknade do kojih ona dovodi – tumači u svetlu člana 6. stava 2 Konvencije kojim se države obavezuju da iznos novčane naknade „treba da bude takav da obezbedi održavanje dobrog zdravlja žene i deteta uz odgovarajući životni standard”.
– Svedoci smo toga da su pojedini iznosi utvrđeni rešenjem nadležnog organa bili daleko ispod utvrđene linije apsolutnog siromaštva u Srbiji, odnosno ispod iznosa potrošnje neophodne za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, koja iznosi oko 11 hiljada dinara mesečno. Da i ne govorimo o tome da ta potrošnja, naravno, rođenjem deteta raste zbog dodatnih izdataka koji ne mogu biti kompenzovani čak ni uvećanim iznosima roditeljskog dodatka – napominje Sekulović.
U narednom tekstu pročitajte nastavak intervjua:
Komentari (0)