Zakon o finansijskog podršci porodici krši Međunarodnu konvenciju o zaštiti materinstva o čemu je Ivan Sekulović, savetnik za javne politike u Fondaciji “Centar za demokratiju” govorio OVDE.
U nastavku razgovora, naš sagovornik ukazuje na sporne stavke Zakona o finansijskoj podršci porodici koji nisu usklađeni sa Zakonom o radu, a po rečima našeg sagovornika osnovano je i pod znak pitanja staviti njegovu ustavnost.
Foto: Shutterstock
Da li je Zakon o finansijskoj podršici porodici usklađen sa Zakonom o radu?
– Nažalost, nadležno ministarstvo prilikom izrade teksta ovog zakona nije vodilo računa o međusobnoj usklađenosti propisa u okviru svoje nadležosti. Naime, pitanje usklađivanja rada i roditeljstva, kako je to predviđeno novom Strategijom podsticanja rađanja, odnosno usklađivanja porodičnog i poslovnog života, kako to predviđaju propisi Evropske unije, ne mogu biti rešavani pojedinačnim rešenjima, bilo u domenu radnih ili pak socijalnih prava.
Sekulović napominje da je pre ovih izmena ili pak uporedo sa njima, trebalo izvršiti i odgovarajuće izmene Zakona o radu koji propisuje netipične oblike rada, odnosno rada van radnog odnosa. Da podsetimo tu spadaju: privremeni i povremeni poslovi, ugovor o delu, ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju i dopunski rad. Rad po osnovu tih ugovora ne uživa jednaku radnopravnu zaštitu kao rad po osnovu ugovora o radu.
– Ovako dobijamo potencijalni negativni efekat, povećanje nesigurnosti radno angažovanih lica na tržištu rada, jer poslodavci dobijaju dodatni argument za angažovanje lica putem ugovora o radu van radnog odnosa, činjenicu da će od sada ta lica uživati pravo na naknadu po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, dodaje Sekulović.
Da li je Zakon o finansijskoj podršci porodici u skladu sa Ustavom Republike Srbije?
Kada je reč o Ustavu, Sekulović napominje da svi zakoni moraju biti u saglasnosti sa tim, najvišim pravnim aktom. Međutim, kako kaže, postavlja se pitanje da li će primena odredbi Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom kojima se utvrđuje naknada zarade, odnosno plate i druge naknade, dovesti do primene ustavnih odredbi kojima se utvrđuju pravo i dužnost roditelja da izdržavaju svoju decu i posebna podrška i zaštita majke pre i posle porođaja.
– Iz tog razloga smatram da je osnovano ispitati ustavnost navedenih odredaba ovog zakona – kaže Sekulović
Šta je po vama najspornije u ovom Zakonu i u kom pravcu biste ga menjali?
– Zadržao bih se na temi naknada u slučaju poroditeljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i radi posebne nege deteta, iako je stručna javnost ukazivala i na brojne druge nedostatke, poput novog načina utvrđivanja visine iznosa dečijeg dodatka.
Ivan Sekulović navodi tri najveća propusta ovog Zakona:
1. Prvo, kao što je već navedeno, iznos naknade neće biti u svim slučajevima takav da omogući zaštitu životnog standarda i zdravlja majke i deteta. Stoga bi prva izmena trebalo da ide u pravcu ostvarivanja ciljeva proklamovanih Strategijom podsticanja rađanja, a to su smanjenje ekonomske cene podizanja deteta i usklađivanje rada i roditeljstva, što trenutnim zakonskim rešenjima neće uvek biti omogućeno.
2. Drugo, obuhvat netipičnih oblika rada nije usklađen sa pravima koja nedostaju prema Zakonu o radu, pa u tom pravcu treba oba zakona istovremeno izmeniti. Pritom, treba proširiti obuhvat netipičnih oblika prema kojima se ostvaruje pravo na naknadu u slučaju rođenja deteta, jer Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom nije propisana naknada u slučaju ugovora o dopunskom radu i ugovora o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, ukoliko je ugovorena naknada.
3. Treće, preduslov za sve navedene izmene jeste sprovođenje temeljne pravne i ekonomske analize očekivanih efekata, koja je, sudeći po obrazloženju zakona, kao i izmena i dopuna zakona izostala.
.jpg)
Foto: Shutterstock
Nadležno ministarstvo se anegdotski informiše o važnim pitanjima za roditelje
Sekulović napominje da ne vredi ni navodna dobra namera predlagača zakona ukoliko će njegovi efekti biti nepravični i pogoditi one koji su u najranjivijem položaju.
– Primera radi, u obrazloženju se navodi da razlozi za donošenje zakona leže i u „potrebi za smanjenjem budžetskih rashoda opredeljenih za isplatu prava propisanih Zakonom, a koji se prevashodno odnose na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, nastalih kao posledica izigravanja i zloupotrebe dosadašnjih odredaba Zakona.” Pritom se nigde ne navode izvori ovakvih tvrdnji, već se stiče utisak da se nadležno ministarstvo „anegdotski” informiše o ovako značajnom pitanju u trenutku kada je podsticanje rađanja proglašeno nacionalnim prioritetom.
Kako kaže naš sagovornik sa ovakvim zakonskim rešenjima, teško da će se sve više ljudi u Srbiji odlučivati na roditeljstvo, kako je to planirano strateškim dokumentima Vlade.
Komentari (0)