Kako razumeti ugovor o čuvanju matičnih ćelija?
U Srbiji trenutno ne postoje javne, niti privatne banke matičnih ćelija.
Dva odvojena segmenta u postupku: Pripremne radnje, obrada i skladištenje uzorka
Dakle, za roditelje je izuzetno važno da u okviru celokupnog postupka prikupljanja i čuvanja
matičnih ćelija svoga deteta prepoznaju dva odvojena segmenta. Prvi segment možemo nazvati pripremnim radnjama. One se sastoje od obezbeđivanja preduslova za prikupljanje matičnih ćelija u smislu uređivanja pravnih odnosa (potpisivanje ugovora) sa bolnicama/porodilištima, dostavljanja medicinskihsetova roditeljima i organizovanja transporta matičnih ćelija u inostranstvo. Ove radnje mogu preduzimati isključivo srpski zastupnici stranih banaka matičnih ćelija. Srpski zastupnici, pored navedenog, nakon izvršenog skladištenja matičnih ćelija dostavljaju i odgovarajuće sertifikate o stručno izvršenoj obradi, kvalitetu i čuvanju matičnih ćelija.
Drugi segment sastoji se od obrade uzoraka matičnih ćelija, u smislu virusoloških, bakterioloških i drugih analiza, te od samog postupka dubinskog zamrzavanja i čuvanja matičnih ćelija. Ove aktivnosti vrše se u inostranstvu od strane stručnog osoblja banaka matičnih ćelija i biomedicinskih centara.
Raspodela obaveza i odgovornosti u okviru celokupnog procesa
Kao što se vidi iz grafičkog prikaza, većina procesa, a samim tim i odgovornosti nalazi se u rukama zastupnika
registrovanih u Srbiji. S toga je važno da domaći zastupnici ugovorima preuzmu zakonski definisanu odgovornost.
Strana banka ili zastupnik u Srbiji?
Ugovori se u velikom broju slučajeva zaključuju direktno sa stranim bankama matičnih ćelija, pri čemu srpski zastupnici tih banaka na sebe ne preuzimaju nikakve obaveze i ne snose nikakvu odgovornost.
Imajući u vidu sve navedeno, za roditelje je od izuzetnog značaja da obrate pažnju na to da li ugovor o krioprezervaciji matičnih ćelija zaključuju sa srpskim zastupnikom strane banke matičnih ćelija ili direktno sa stranom bankom matičnih ćelija.
Takođe, važno je obratiti pažnju i na to da li srpski zastupnik strane banke matičnih ćelija ugovorom na sebe preuzima bilo kakve obaveze, da li snosi odgovornost za vršenje određenih radnji u okviru postupka krioprezervacije, te da li će se u slučaju nastanka spora primenjivati srpski ili strani pravni propisi, kao i da li će nadležnost za odlučivanje o sporu biti na srpskim ili inostranim sudovima ili arbitražama. Potrebno je navesti da su upravo srpski zastupnici ti koji dobijaju dozvole za rad od Ministarstva zdravlja, Uprave za biomedicinu i koji potpisuju ugovore sa bolnicama i samim tim oni ne smeju izbeći odgovornost u celokupnom procesu. Komparativnom analizom ugovora o krioprezervaciji koji se nude roditeljima u Srbiji, došli smo do zaključka da se ugovori u velikom broju slučajeva zaključuju direktno sa stranim bankama matičnih ćelija, pri čemu srpski zastupnici tih banaka na sebe ne preuzimaju nikakve obaveze i ne snose nikakvu odgovornost.
Naime, našim Zakonom o rešavanju sukoba zakona sa pravnim propisima drugih zemalja, propisano je da je za ugovore merodavno ono pravo koje su izabrale ugovorne strane. Istim zakonom dozvoljeno je i ugovaranje nadležnosti stranih sudova ukoliko je jedna od stranaka pravno lice sa sedištem u inostranstvu (npr. strana banka matičnih ćelija), izuzev ukoliko je u pitanju spor za koji je po našim zakonima propisana isključiva nadležnost domaćih sudova, što u sporovima čiji je predmet krioprezervacija matičnih ćelija ne bi bio slučaj.
Ugovori se u velikom broju slučajeva zaključuju direktno sa stranim bankama matičnih ćelija, pri čemu srpski zastupnici tih banaka na sebe ne preuzimaju nikakve obaveze i ne snose nikakvu odgovornost.
Roditelji nemoćni u slučaju spora sa stranom bankom
U situaciji kada roditelji zaključe ugovor direktno sa stranom bankom matičnih ćelija, bez ikakvog formalnog učešća srpskog zastupnika te banke, zastupnik na sebe ne preuzima bilo kakvu odgovornost za radnje koje vrši. Ovo može dovesti do nesagledivih i nepopravljivih posledica u slučaju da dođe do propusta prilikom radnji koje vrše srpski zastupnici banaka matičnih ćelija.
Napred smo već naveli da pripremne radnje u postupku krioprezervacije (kao što je npr. uređivanje pravnih odnosa sa bolnicama/porodilištima, organizovanje transporta itd.) u Srbiji mogu vršiti isključivo zastupnici stranih banaka matičnih ćelija. U situaciji kada roditelji zaključe ugovor direktno sa stranom bankom matičnih ćelija, bez ikakvog formalnog učešća srpskog zastupnika te banke, zastupnik na sebe ne preuzima bilo kakvu odgovornost za radnje koje vrši. Ovo može dovesti do nesagledivih i nepopravljivih posledica u slučaju da dođe do propusta prilikom radnji koje vrše srpski zastupnici banaka matičnih ćelija.
Roditelji bi u ovakvim situacijama ostali gotovo nemoćni, a mogućnost ostvarenja prava na naknadu pretrpljene štete bila bi neznatna.
Nadalje, praktične posledice zaključenja ugovora direktno sa stranim bankama matičnih ćelija ogledaju se u tome što se roditelji dovode u situaciju da sva sporna pitanja rešavaju po pravu koje im je strano, pred sudovima u inostranstvu i u okviru inostranih pravnih poredaka koji mahom štite pravna lica (banke matičnih ćelija) sa sedištem u tim stranim državama.
Povrh toga što se u samom startu nalaze u daleko nepovoljnijem položaju od banke matičnih ćelija, roditelje tokom vođenja opisanih sporova očekuje i snošenje izuzetno visokih troškova sudskih postupaka.
Pre svega, potrebno je istaći da bi u cilju zastupanja pred inostranim sudovima naši državljani bili dužni da angažuju strane advokate, ovlašćene za zastupanje pred nadležnim sudovima. Primera radi, poređenjem Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata u Srbiji sa troškovima angažovanja advokata u Švajcarskoj ili Velikoj Britaniji, dolazi se do podatka da su advokatske tarife u ovim zemljama u proseku pet do deset puta veće nego u našoj zemlji.
U većini država uslov za pokretanje sudskog postupka od strane stranog državljanina ogleda se prethodnom deponovanju određenog novčanog iznosa na račun suda, tzv. aktorske kaucije. Iznosi aktorskih kaucija u inostranstvu su često veoma visoki, a neretko i nedostižni mnogim roditeljima iz naše zemlje.
Roditelji bi takođe bili izloženi plaćanju vioskih sudskih taksi na tužbu i pojedine druge podneske, kao i na odluke stranih sudova. Na osnovu uporedne analize sudskih taksi evropskih zemalja i Srbije, dolazi se do zaključka da takse u većini evropskih zemalja višestruko premašuju iznose taksi u našoj zemlji.
U vidu je takođe neophodno imati putne troškove, troškove smeštaja i sve druge izdatke potrebne radi boravka u inostranstvu tokom vođenja sudskih postupaka.
U situaciji kada roditelji zaključe ugovor direktno sa stranom bankom matičnih ćelija, bez ikakvog formalnog učešća srpskog zastupnika te banke, zastupnik na sebe ne preuzima bilo kakvu odgovornost za radnje koje vrši. Ovo može dovesti do nesagledivih i nepopravljivih posledica u slučaju da dođe do propusta prilikom radnji koje vrše srpski zastupnici banaka matičnih ćelija.
Foto: freepik
Opasna odredba ugovora po kojoj se roditelji odriču prava na matične ćelije svog deteta
Potencijalno najopasnije odredba je ona kojom se roditelji odriču svojih prava na matične ćelije nakon isteka ili raskida ugovora.
Naposletku, napominjemo da među ugovorima o krioprezervaciji matičnih ćelija u Srbiji postoje drastične razlike u pogledu prava, obaveza i odgovornosti koje na sebe preuzimaju banke matičnih ćelija ili njihovi srpski zastupnici. U pravnom prometu pojavili su se ugovori u kojima banke matičnih ćelija/srpski zastupnici na roditelje prevaljuju obavezu angažovanja medicinskog osoblja zaduženog za prikupljanje matičnih ćelija prilikom porođaja, kao i obavezu plaćanja tog osoblja.
Ulozi zastupnika banke matičnih ćelija svojstvena je obaveza uređivanja odnosa sa bolnicama/porodilištima, što podrazumeva i angažovanje medicinskog osoblja zaduženog za stručno prikupljanje matičnih ćelija, te se ova obaveza nikako ne bi smela prebaciti na roditelje. Roditeljima se neretko pripisuje i obaveza organizovanja transporta, dok se banka matičnih ćelija/srpski zastupnik oslobađa svih odgovornosti i troškova u vezi sa organizovanjem transporta matičnih ćelija do banaka u inostranstvu, što je potpuno suprotno duhu predmetnih ugovora.
Banke matičnih ćelija/srpski zastupnici u ugovore o krioprezervaciji nekada unose i odredbe kojima se u potpunosti oslobađaju odgovornosti za gubitak, oštećenje ili propast matičnih ćelija usled grešaka prilikom procesa krioprezervacije, na šta roditelji nikako ne bi smeli da pristanu jer ovim faktički gube mogućnost da zahtevaju naknadu štete ako do propasti uzoraka dođe usled nestručnog postupanja druge ugovorne strane. Na kraju, kao jedna od potencijalno najopasnijih odredbi koje se mogu oučiti u pojedinim ugovorima, javlja se ona kojom se roditelji nakon isteka roka ili u slučaju raskida ugovora o skladištenju odriču svih prava na matične ćelije, te dozvoljavaju banci matičnih ćelija mogućnost da uzorke koristi bez ikakvog ograničenja, što može podrazumevati upotrebu uzoraka za najrazličitije vrste naučnih eksperimenata.
Ovako nešto roditelji ne bi smeli da dozvole.
Banke se moraju obavezati da će u slučaju raskida ugovora ili nakon isteka roka čuvanja, a ukoliko roditelji ne zatraže povlačenje uzorka, sve uzorke matičnih ćelija i genetskog materijala trajno uništiti.
Kao jedna od potencijalno najopasnijih odredbi koje se mogu uočiti u pojedinim ugovorima, javlja se ona kojom se roditelji nakon isteka roka ili u slučaju raskida ugovora o skladištenju odriču svih prava na matične ćelije, te dozvoljavaju banci matičnih ćelija mogućnost da uzorke koristi bez ikakvog ograničenja, što može podrazumevati upotrebu uzoraka za najrazličitije vrste naučnih eksperimenata.
Posebna klauzula koja štiti uzorke za slučaj bankrotstva
Iz svega navedenog proizlazi da je u najboljem interesu roditelja da prilikom zaključenja ugovora o krioprezervaciji matičnih ćelija svoga deteta posebnu pažnju obrate na ugovorne odredbe kojima se uređuje uloga srpskih zastupnika stranih banaka matičnih ćelija u celokupnom procesu krioprezervacije, ali i na prava obaveze i odgovornosti koje preuzima druga ugovorna strana.
Svakako, roditelji opravdano postavljaju pitanje, šta će se desiti sa njihovim uzorcima matičnih ćelija ukoliko srpski zastupnik sa kojim su potpisali ugovor bankrotira ili prestane sa radom. Zato je od izuzetne važnosti da srpski zastupnici ugovorom potvrde da im strana banka garantuje nastavak čuvanja svih do tada uskladištenih uzoraka pod identičnim uslovima.
U interesu je roditelja da ugovor zaključe sa srpskim zastupnikom, a ne direktno sa stranom bankom matičnih ćelija, ali podjednako je važno analizirati i odredbe ugovora kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornost druge ugovorne strane (bila to direktno strana banka matičnih ćelija ili njen srpski zastupnik), te odabir merodavnog prava za rešavanje spornih pitanja, kao i nadležnost sudova ili arbitraža koji će odlučivati u slučaju eventualnog nastanka spora.
Autor:
Bojan Papic, LL.M.
Advokat
Komentari (0)