Iako je prirodan početak porođaja idealan scenario, ponekad je medicinski neophodno da se proces ubrza. Indukovani porođaj se sprovodi kada je nastavak trudnoće rizičan za zdravlje majke ili bebe. Iako se ranije koristio isključivo u krajnjoj nuždi, danas se primenjuje češće, mada uvek uz medicinsku indikaciju.
Najčešći razlozi za indukovanje porođaja su prekoračenje termina, kada posteljica gubi svoju funkciju, kao i kada se primeti da je plodna voda zamućena. Ovi znakovi ukazuju da bi porođaj trebalo da se desi što pre, iako majka i beba nisu u neposrednoj opasnosti.
Metode i bol
Porođaj se najčešće indukuje upotrebom gela i/ili oksitocina (poznatog i kao „drip“). Gel se koristi za omekšavanje i otvaranje grlića materice, dok oksitocin izaziva kontrakcije. Mnoge žene svedoče da su indukovani trudovi znatno bolniji i jači od prirodnih. Zato se ova metoda koristi samo kada za to postoji stvarna potreba, a ne na zahtev pacijentkinje ili lekara, baš kao ni carski rez.
Prednosti indukcije
Podsticanje porođaja može biti izuzetno korisno, jer omogućava ženi da izbegne carski rez, nakon kojeg je oporavak duži i teži. Pored toga, tokom indukcije moguće je primiti epiduralnu anesteziju koja ublažava bol, a oporavak je brži u odnosu na carski rez.
Nedostaci i rizici
Ipak, indukcija nije uvek garancija uspešnog vaginalnog porođaja. Ponekad ni gel ni oksitocin nisu dovoljni da pokrenu proces, pa žena, iscrpljena od dugotrajnih i bolnih kontrakcija, na kraju ipak završi na carskom rezu.
Važno je napomenuti da lekari mogu da pogreše u proceni termina porođaja, zbog čega se indukcija može sprovesti prerano i potpuno nepotrebno. Svaki organizam je drugačiji, pa tako i reakcija na indukciju varira od žene do žene. Nekima ona zaista olakša i ubrza porođaj, dok druge prolaze kroz višednevne bolne kontrakcije bez napretka.
