Nepostojanje jasne politike usmerene na povećanje nataliteta, odlazak mladih u inostranstvo, nedostatak poverenja u sistem, neki su od razloga koje sagovornici Danasa navode kao glavne za rekordno mali broj rođenih beba u 2023. godini.
Prošle godine su se rodile 61.052 bebe, što je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najmanje još od Drugog svetskog rata.
Nedeljnik NIN je u tekstu izneo podatak da je ovo najmanji broj rođene dece čak od 1900. godine.
„Nisam iznenađena tim podatkom, ali jesam tužna zbog njega, posebno zbog ogromnih finansijskih izdvajanja novca poreskih obveznika kojima svedočimo u poslednjih nekoliko godina“, kaže za Danas Jovana Ružičić, direktorka udruženja Centar za mame.
Ona smatra da budući roditelji nemaju dovoljno poverenja u sistem.
„Nemaju poverenja u porodilišta, sigurna radna mesta, dovoljno mesta u vrtićima, podršku na koju bi samohrani roditelji mogli da se oslone u vidu državnog alimentacionog fonda“, kaže Ružičić.
Dodaje da, pored nepoverenja u sistem, jedan od razloga za nisku stopu nataliteta je i to što mnogi mladi ljudi svoju budućnost vide van Srbije.
„Oni su ti koji svoju decu rađaju negde drugo, a ne ovde“, kaže Ružičić.
Sociolog Dalibor Petrović kaže da je problem niskog prirodnog priraštaja posledica različitih faktora, a kako kaže, za 2023. je specifično to što je ona postkovid godina.
„Kovid je još uvek bio aktivan i 2022. godine, kao i ekonomska kriza izazvana pandemijom, tako da je to definitivno jedan od razloga za mali broj rođenih beba u 2023. godini“, kaže Petrović.
Pored toga, dodaje naš sagovornik, država nema jasnu politiku usmerenu na povećanje nataliteta.
„Ne ciljaju se manje sredine, već se daje neki roditeljski dodatak za prvo, drugo, treće i četvrto dete, a to nije dobra mera“, navodi Petrović.
Jelena Ćirić Nikolić, urednica portala Bebac, kaže da nije problem samo to što ljudi osećaju nesigurnost i nepoverenje u sistem, pa se zbog toga ne odlučuju da u Srbiji zasnivaju svoje porodice.
„Problem je i to što mladi odlaze iz Srbije pa svoje porodice osnivaju u inostranstvu. S druge strane, oni koji ostaju u Srbiji, zbog lošeg sistema, kako predškolskog tako i školskog, ne osećaju podršku“, kaže Ćirić Nikolić.
Dodaje da je povećanje roditeljskog dodatka samo pokušaj da sistem deluje ozbiljnije.
„To su ustvari neke spoljne mere koje suštinski ne menjaju to da vi na kraju najverovatnije nećete dobiti mesto u vrtiću kada se majka nakon porodiljskog bolovanja bude vraćala na posao“, zaključuje urednica portala Bebac.
Foto: Canva
Skupština Srbije je nedavno usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, kojim je predviđeno povećanje iznosa roditeljskog dodatka za decu rođenu 1. januara 2024. godine i kasnije.
Za prvo dete rođeno 1. januara 2024. godine i kasnije, predviđen je iznos u vrednosti od 500.000 dinara.
Za drugo dete, ovaj dodatak je u visini od 600.000 dinara i isplaćuje se u 24 jednake mesečne rate po 25.000 dinara.
Roditeljski dodatak za treće dete utvrđen je u visini od 2.280.000 dinara i isplaćuje se u 120 jednakih mesečnih rata po 19.000 dinara.
Roditeljski dodatak za četvrto dete iznosi 3.180.000 dinara i isplaćuje se u 120 jednakih mesečnih rata po 26.500 dinara.
Izvor: Danas
