Svaka generacija se manje ili više seća svog prvog odlaska u vrtić, a većina naposleku ne oseća posledica što se tog dana naglo odvojila od roditelja. Tako da se ni vašem detetu ne može desiti ništa što drugi već nisu prošli.
Foto: Freepik
Budući da deca danas kreću dosta rano u vrtić, nešto starija i predškolska deca međutim ipak znaju da objasne zbog čega ima se ne ide u vrtić.
Postoji nekoliko tipičnih objašnjenja:
Dete ne prihvata odvajanje od roditelja
Deca su paralisana strahom od odvajanja i napuštanja u tom momentu. Naročito su osetljiva deca u ranom uzrastu koja vide i osete ako je roditelj nesiguran, uplakan, a naročito ako ga peče ga savest što ostavlja dete.
Rešenje za to je da detetu odlazak u vrtić morate objasniti:
– sigurno i samopouzdano
– kratko i u terminima koje dete razume
– ono mora znati da vi morate na posao i da je vrtić najlepše i najsigurnije mesto
Pročitajte ovde nešto više o iskustvima drugih mama >>>>
Foto: Freepik
Kako olakšati detetu polazak u vrtić?
Jako veliku ulogu u ovakvom odvajanju igra stav roditelja o vrtićima i osećanja koja roditelji u trenutku odvajanja imaju. Ako je mama preplašena, nervozna, tužna, dete će se ponašati u skladu sa tim: biće razdražljivo, preplašeno i odvajanje će mu sigurno teško pasti. Znači prvo treba umiriti mamu, a potom evo par važnih saveta:
– Kada vodite dete u vrtić pretvorite to u igru. Pevajte mu omiljenu pesmu na putu do vrtića i radujte se zajedno druženju sa decom.
– Ne odugovlačite sa rastankom i ako dete plače. Zagrlite dete, poljubite ga, recite da ćete doći po njega i ostavite ga. Normalno je da dete na početku bude tužno ali čim vi napustite prostoriju ono će se zaigrati i zaboraviti da vas nema. Dugačkim pozdravljanjem produžavate agoniju rastanka i otežavate detetu još više.
– Kada se vratite iz vrtiće posvetite se detetu, idite negde, igrajte se zajedno, nadoknadite mu vreme koje ste proveli odvojeno. Zapamtite da deca nemaju pojam o vremenu i da je mnogo važniji kvalitet vremena koje provodite zajedno nego kvantitet.
Više o strahu od odvajanja kod dece možete pročitati ovde>>>
Treba li verovati detetu ako se žali na vrtić ili vaspitačicu?
Ako dete uopšte i spomene nešto slično, budite uporni i neka vam dete objasni. U svakom slučaju u odnosu na to što vam dete kaže biće vam lakše da se sa vaspitčaicom dogovorite kako ćete to rešiti. Nemojte se zaletati i odmah napdati vaspitače. Ispitajte druge roditelje i popričajte sa svim vaspitačima.
Međutim, ukoliko se radi o tipičnim problemima dece koja tek kreću u vrtić posavetujte se o tome da li da dete odvedete kod psihologa ili da nađete neko drugo rešenje. Slično možete postupiiti i ako se dete žali na drugu decu, hranu u vrtiću ili ako odbija da spava.
Poštujte integritet vaspitača
Imajte na umu da kao roditelj možda niste do kraja objektivni budući da je svima njihovo dete najbolje na svetu. Objasnie detetu da će u vrtiću naići na različitu decu i da će možda neće slagati sa svima ali da se uvek trudi da bude drug.
Problem sa spavanjem u vrtiću
Ako vaše dete ne želi ni posle dužeg vremena da spava u vrtiću, ni to nije nerešivo. Starija deca će možda i moći da se igraju u tišini, dok će mlađem detetu to već doći prirodno kad bude videlo i drugu decu.
Treba li dete po svaku cenu ići u vrtić?
Kakav god da je problem u pitanju, budite obazrivi i razgovarajte sa stručnjacima. U poslednje vreme se sve češće organizuju adaptacioni periodi u vrtićima koji mogu pomoći i vama i vašem detetu kako biste taj period što lakše prebrodili.
