Srbija je dobila prvi nacionalni Vodič za fiziološki porođaj. Ono što piše o procedurama u porodilištu i komunikaciji sa porodiljom uveliko se razlikuje od onog na šta smo navikli ili o čemu smo slušali. Pogledajte kako.
Rutinske procedure koje se ne predlažu
Postoji niz procedura koje se gotovo rutinski primenjuju u našim porodilištima, a za koje u Vodiču za fiziološki porođaj se ističe da se rade po potrebi ili uz saglasnost porodilje.
Tako, u prvom porođajnom dobu se ne predlaže rutinska klinička pelvimetrija se ne predlaže kod svake trudnice.
Rutinsko klistiranje trudnica se ne predlaže prilikom prijema u porodilište, već se ističe da se odluka prepusti trudnici, nakon detaljnog objašnjenja.
Ne predlaže se ni rutinsko brijanje perinealnog područja pre vaginalnog porođaja, već se i ta odluka prepušta trudnici, osim ako se predlog ne odnosi na trudnice koje se pripremaju za operativno završavanje porođaja – carski rez.
Primena epiziotomije se preporučuje samo ako postoji potreba za njom, a najčešće je to sumnja na fetalni distres ploda i instrumentalno završavanje porođaja. Rutinsku epiziotomiju ne bi trebalo sprovoditi tokom spontanog vaginalnog porođaja, već se preporučuje selektivna, restriktivna primena epiziotomije.
Ne preporučuje je i kontinuirani CTG monitoring tokom druge faze porođaja, uz obrazloženje da postoje dokazi da takva primena monitoringa ploda povećava stopu operativno završenih porođaja.
Pritisak na fundus materice radi olakšanja ili ubrzanja drugog porođajnog doba – zahvat po Kristeleru se ne preopručuje.
Komunikacija i interakcija sa trudnicom tokom porođaja
Temi komunikacije sa trudnicom tokom porođaja posvećena više od jedne strane Vodiča za fiziološki porođaj.
“Neophodno je da obraćanje trudnici u porodilištu bude dostojanstveno, ljubazno i uz poštovanje. Trudnicu je neophodno ohrabriti da postavlja pitanja, dati joj potrebno vreme da donese odluke koje se tiču njenog porođaja i pomoći joj stručnim mišljenjem u donošenju takvih odluka.”
Preporuka je svom osoblju da pruži podršku trudnici tokom njenog boravka u porođajnoj sali, a da se objašnjenja daju jasnim, razumljivim rečnikom, uz čestu proveru da li je date informacije razumela i da li ima dodatnih pitanja.
“Da bi komunikacija sa trudnicom bila što uspešnija, preporučuje se da zdravstveni radnik pre svakog obraćanja ili pregleda sa poštovanjem predstavi, objasni na kojoj se funkciji u tom trenutku nalazi i na koji način će učestvovati u njenom porođaju”, stoji u Vodiču, uz napomenu da se tokom komunikacije zadrži ljubazan, miran, a istovremeno profesionalan stav.
Prisustvo pratnje na porođaju
Trebalo bi omogućiti prisustvo bliske osobe trudnici tokom porođaja, uzimajući u obzir tehničke uslove uz strogo poštovanje privatnosti i želje trudnice, preporuka je Vodiča za fiziološki porođaj.
Za prisustvo pratnje na porođaju, daje se niz preporuka. Neophodno je da pratilac bude informisan o ponašanju tokom boravka u porođajnoj sali, osnovnim principima porođaja, te načinima kako može fizički i psihološki pomoći trudnici. Tokom porođaja bi trebalo da medicinsko osoblje, pruži potrebne informacije o toku porođaja trudnici i njenom pratiocu, u obimu koje bude smatralo za dovoljnim u datom trenutku. Isto tako, u Vodiču stoji da je neophodno je da se pratilac obaveže na zaštitu privatnosti podataka, kako za porođaj kome prisustvuje, tako i za bilo koje informacije do kojih dođe tokom svog boravka u porođajnoj sali.
“Svaka zdravstvena ustanova ima pravo i obavezu da pisanim dokumentom odredi prava i dužnosti pratioca na porođaju, potrebnu pripremu pratioca, kako u edukativnom, tako i u smislu procene zdravlja i propisanog odevanja.”
Da za unos hrane i vode za vreme porođaja
Za razliku od uobičajene prakse, Vodič za fiziološki porođaj predlaže da se trudnica informiše da može da unosi tečnost tokom porođaja
ukoliko je žedna, ali se ne predlaže unos tečnosti veći od uobičajenog.
Slična preporuka odnosi se i na hranu – predlaže se da se trudnica informiše da može uneti lakši dijetalni obrok tokom porođaja ukoliko nije primila opioide ili ukoliko ne postoji rizik od operativnog završetka porođaja.
Položaj za porođaj
Tokom prve faze fiziološkog porođaja, preporučuje se sloboda kretanja trudnice, a potrebno je podržati odluku same trudnice o položaju tela tokom prve faze porođaja. U opštim preporukama za negu tokom porođaja, trudnici se preporučuje da se kreće, pomera i zauzima položaj koji njoj najviše odgovara, osim ravnog ležanja na leđima.
Dok je kod nas preporučeni položaj trudnice za ekspulziju ploda ležeći na leđima sa podignutim nogama, savijenim u kukovima i kolenima i postavljenim u posebno pripremljene držače, u Vodiču se preporučuje da se, ukoliko uslovi u porodilištu dozvoljavaju, trudnici omogući napinjanje i u drugom položaju osim u ovom.
Spontano započinjanje porođaja
Iz teksta Vodiča proističe da kod trudnica koje su bez rizika ne treba žuriti s izazivanjem porođaja, nego pustiti da telo samo pokrene kontrakcije u optimalnom trenutku za mamu i bebu.
Neophodno je podržati trudnice koje su bez rizika u odluci za spontano započinjanje porođaja, stoji u ovom dokumentu, uz pojašnjenje:
“To znači da ako je trudnica zdrava i nema faktore rizika (npr. visok krvni pritisak, gestacijski dijabetes, problem sa rastom bebe, infekcije, preeklampsija, prethodne komplikacije itd.), onda je najbolje da porođaj krene prirodno, bez veštačkog izazivanja (indukcije) ili planiranog carskog reza, osim ako za to ne postoje medicinski razlozi.”
Takođe, ne preporučuje se skraćivanje drugog porođajnog doba upotrebom oksitocina ili drugim aktivnim pristupom ukoliko su stanje trudnice i ploda zadovoljavajući i ukoliko se proceni da porođaj zadovoljavajuće napreduje.
Terapija bola u porođaju
Deo teksta vodiča posvećen je davanju epidurala trudnicama, ali i korišćenju opioidnih lekova za terapiju bola pri porođaju.
Tako se korišćenje lekova kao što su fentanil ili petidina predlaže kod zdravih trudnica sa svrhom obezboljavanja porođaja, u zavisnosti od mogućnosti zdravstvene ustanove.
Uz to stoji da bi trebalo objasniti trudnici da se upotrebom fentanil ili petidina postiže ograničeno oslobađanje bola tokom porođaja, ali da mogu nastati drugi značajni sporedni efekti za nju (kratkotrajna depresija disanja i pospanost, koja može trajati nekoliko dana i otežati dojenje) i za plod (respiratorna depresija i pospanost).
Prvi podoj
Prvi nacinalni Vodič za fiziološki porođaj kaže da je neophodno je neposredno po rođenju, ukoliko se ne utvrdi potreba za hitnom primenom mera reanimacije, novorođenče posušiti pelenom i spustiti na stomak ili grudi majke, kako bi se započeo kontakt koža-na-kožu.
“Neophodno je sprovoditi kontakt koža-na-kožu tokom bar jednog sata“, stoji u dokumentu i omogućiti prvi podoj.
Komentari (0)