Brijanje, klistiranje, rutinska primena epiziotomije ili manuelno izguravanje bebe nisu prakse koje Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje da se izvode kod prirodnog porođaja. Ovo stoji u Vodiču za negu tokom porođaja, koji je objavljen još 2020. godine i prvenstveno je namenjen babicama, akušerima, medicinskim sestrama i lekarima.
Pozitivno iskustvo porođaja
U ovom Vodiču, SZO je izdala niz preporuka o tome koje prakse treba, a koje ne treba da se primenjuju tokom intrapartalne nege. Ove prakse treba da doprinesu pozitivnom iskustvu porođaja.
Intrapartalna nega obuhvata sve postupke i pružanje podrške ženi tokom samog procesa porođaja. To uključuje praćenje vitalnih znakova trudnice, praćenje fetalnog srčanog ritma, pružanje emocionalne podrške, kontrolu bola, upravljanje eventualnim komplikacijama i opštu brigu o dobrobiti majke i bebe tokom porođaja. Cilj intrapartalne nege je da se osigura siguran i pozitivan porođajni proces za trudnicu i bebu.
Šta se ne preporučuje za vreme porođaja?
Ovo su neke od stvari koje postoje kao praksa, a u Vodiču SZO vrlo jasno se navodi da se NE PREPOPRUČUJU kod prirodnog porođaja:
– Rutinsko brijanje pre vaginalnog porođaja.
– Primena klistira zarad smanjenja potrebe za stimulacijom.
– Rutinsko prokidanje vodenjaka, odnosno, isključivo korišćenje amniotomije kao metode za sprečavanje kašnjenja tokom porođaja.
– Rano prokidanje vodenjaka uz rano dodavanje oksitocina radi sprečavanja kašnjenja tokom porođaja.
– Rutinska ili liberalna upotreba epiziotomije nije preporučljiva za žene koje prolaze kroz spontani vaginalni porođaj.
– Primena ručnog pritiska na fundus materice radi olakšavanja porođaja tokom drugog stadijuma porođaja.
Šta je pozitivna praksa?
S druge strane, u Vodiču za negu tokom porođaja, SZO daje i preporuke koje su to prakse koje obezbeđuju pozitivno iskustvo porođaja. Ovo su neke od njih:
– Respektivna nega trudnica, koja se odnosi na pružanje nege organizovane tako da se čuva dostojanstvo, privatnost i poverljivost žena, ali i omogući informisani izbor i pruži neprekidnu podršku tokom porođaja.
– Efikasna komunikacija između pružalaca zdravstvene nege i žena tokom porođaja.
– Pratnja po izboru porodilje.
– Tehnike opuštanja poput progresivne relaksacije mišića, disanja, slušanja muzike i druge preporučuju se zdravim trudnicama koje traže olakšanje od bola tokom porođaja (ova preporuka zavisi od želja same žene).
– Za žene sa niskim rizikom, preporučuje se oralni unos tečnosti i hrane tokom porođaja.
– Podsticanje kretanja i uspravne pozicije tokom porođaja kod žena sa niskim rizikom.
– Za žene u drugoj fazi porođaja preporučuju se tehnike koje smanjuju traumu perineuma i olakšavaju spontani porođaj (uključujući masažu perineuma, tople obloge i “ručno vođenje” perineuma), u skladu sa željama žene i dostupnim opcijama.
Komentari (0)