Da li smem da dodam so u hranu koju spremam mojoj bebi?
Mnogi roditelji su u nedoumici da li da posole hranu koju spremaju za svoju bebu, jer se plaše da je hrana bljutava i da je zbog toga dete neće jesti. A i nisu retki komentari na tu temu: “Daj posoli mu malo, kako misliš da jede tako bljutavo”. Istina je međutim da je hrana bez soli i začina bljutava samo nama koji smo se već navikli na začinjenu i slanu hranu dok je bebi sasvim u redu pravi ukus hrane bez soli.
Mala količina soli se može dodati hrani nešto kasnije i to kada bebac već proba namirnice bez soli. Ipak, nema potrebe da žurite sa dodavanjem soli jer, ne znači da će beba sve pojesti samo zato što ste hranu posolili.
Između ostalog, mamino mleko je slatko tako da bebi slana hrana može da bude čak i neprijatna, previše nova. Upravo iz tog razloga je, na primer, šargarepa sjajna prva namirnica jer ima sltkast ukus.
Da li zasoljena hrana može da bude opasna za bebu?
Beba još uvek ima osetljiv organizam, a bubrezi su najosetljiviji i još uvek ne mogu da prerade veće količine soli. Previše soli koja se dodaje u povrće, voće, mleko osim što može da ošteti bubrege, može i da dovede do povišenog krvnog pritiska, naročito ako u porodici ima neko ko ima probleme sa hipertenzijom.
Koliko soli se sme uneti u toku dana?
Izbegavajte da solite hranu koju pripremate samo za dete.
U prvih šest meseci života bebi je dovoljno manje od 1 g soli koju dobija iz majčinog mleka ili adaptirane mlečne formule. Između 7 i 12 meseci dovoljno je 1 g soli, dok je deci od 1 do 3 godine potrebno manje od 2 g soli na dan.
Ukoliko pripremate neko jelo koje se peče u rerni količina soli za čitavo jelo trebalo bi da iznosi između ¼ kafene kašičice i jedne supene kašike.
Za supe i druga kuvana jela dozvoljena količina je od ¼ do 1 kafene kašičice, naravno na čitavo jelo, jer nikada ne treba detetu posebno soliti hranu. Takođe, ukoliko pripremate samo za mališana pire ili salatu od povrća nema potrebe da mu posebno dodajete so.
Skriveni izvori soli u namirnicama
Kako bi unos soli ostao u dozvoljenim okvirima potrebno je izbegavati soljenje hrane koja se sprema za decu i ograničiti unos namirnica i jela u kojima je zastupljena velika količina soli, a da toga možda nismo ni svesni.
Neke od tih namirnica su: supe i paste iz kesice, pice, mesni delikatesi, slanina, šunka, morska hrana, sirevi, grickalice (štapići, čips, krekeri), instant jela (cerealije, pirinač, knedle), paradajz pire…
Zapamtite da uvek pročitate i proverite na etiketi, šta je sve zastupljeno od namirnica, koji začini…
Da li šećer može da bude zastupljen u ishrani beba?
Bebama koje su mlađe od 12 meseci treba davati kašice od voća, sokiće od ceđenog voća, ali sve to bez dodatog šećera. Tek nakon godinu dana možete detetu da zašećerite hranu i da mu dajete slatkiše.
Za početak, mališanu treba davati voće i proizvode od voća, marmelade, džemove, po mogućnosti domaće, koji ne sadrže zaslađivače, aditive, konzervanse, boje…
Od godinu dana, kao zamena za beli šećer može da posluži i med, naročito ukoliko pripremate domaće kolače.
Koje količine šećera su dozvoljene?
Za dete od 1 do 3 godine dozvoljena količina šećera na dan iznosi 4 g (jedna supena kašika), a za decu od 3 do 6 godina 5 g. Unos slatkiša, čokolada, keksova i slično, treba ograničiti na 10 g na dan za decu od 1 do 3 godine, odnosno 15 g za decu od 3 do 6 godina.
Da li šećer može da bude štetan za dete?
Slatkiši dovode do karijesa, a kasnije i do gojaznosti.
Šećer bi trebalo izbegavati u ishrani malog deteta kad god je to moguće, jer može da dovede do kvara zuba (karijesa), a kasnije i do gojaznosti. Umesto čokoladica, bolje je detetu spremiti kašicu od raznog voća, koja će takođe zadovoljiti potrebu za slatkim.
Skriveni izvori šećera
Treba posebno obratiti pažnju koje namirnice kupujete, kako bi ograničili unos velike količine šećera, jer neke sadrže dodatne zaslađivače.
”Skriveni šećer” nalazi se u slatkim pićima, sokovima, gaziranim napicima, jogurtima za decu, voćnim jogurtima, čokoladnom mleku, ali i u kupovnom pudingu, raznim pecivima, pitama i slično.
