U prvim godinama života, deca se intenzivno razvijaju u fizičkom, psihičkom, kognitivnom i emocionalnom smislu. Ovaj vodič pruža odgovore na često postavljana pitanja o spavanju beba i kako podržati njihov zdrav san.
Spavanje bebe po mesecima
Uzrast 0-3 meseca
Dnevna potreba za snom beba ovog uzrasta kreće se između 14 i 20 sati, sa četiri do pet sati noćnog sna. Broj dnevnih spavanja varira od tri do pet sati, sa trajanjem od 30 minuta do četiri sata. Prvog meseca, bebe sisaju svaka dva do tri sata, a bebe koje se hrane adaptiranim mlekom svaka tri do četiri sata.
Važno je razumeti da novorođena beba ima intenzivne potrebe za snom, sa najvišim brojem i najdužim periodima dnevnog spavanja, ali istovremeno i najkraćim noćnim snom. Ovaj dinamičan raspored se menja kako beba raste, prilagođavajući se njenom fizičkom i emocionalnom razvoju.
Prvi mesec
Novorođene bebe spavaju puno, budne su tokom obroka, presvlačenja i kupanja. Bebe koje sisaju se bude na dva do tri sata, dok se bebe hranjene putem flašice bude na tri do četiri sata.
Preporuka je da bebu probudite tokom prvog meseca života kako biste je nahranili ukoliko se ona sama ne probudi. Ovo će joj pomoći da se brže razvije i dobije na telesnoj masi tokom prvog meseca života.
Foto: Freepik
Drugi mesec
U drugom mesecu, bebe zadržavaju sličan obrazac spavanja kao u prvom mesecu, ali krajem drugog meseca počinju postepeno smanjivati ukupno vreme provedeno u snu. Međutim, uprkos ovoj prirodnoj tranziciji, roditelji mogu naići na izazove, posebno kada se suoče s pojavom grčeva (kolika). Za neke bebe, ovi grčevi mogu početi već u polovini prvog meseca, što može značajno ometati san ne samo beba, već i samih roditelja.
Važno je napomenuti da postoji pomoć dostupna u rešavanju ovih tegoba. Različite metode mogu se primeniti kako bi se ublažili grčevi i poboljšao san bebe. U slučaju da beba i dalje budi tokom noći radi obroka, preporučuje se da hranjenje sprovedete u mirnom i tihom okruženju, preferirano uz prigušeno svetlo ili u potpunosti u mraku, ukoliko je to izvodljivo. Pripremite unapred sve potrebne stvari za hranjenje i presvlačenje kako biste minimizirali ometanje i sprečili potpuno buđenje bebe usred noći. Ove prakse mogu pridoneti stvaranju smirujuće atmosfere i poboljšati kvalitet sna za obe strane – bebu i roditelje.
Treći mesec
Krajem trećeg meseca može doći do uspostavljanja cirkadijalnog ritma, što može poboljšati kvalitet sna beba.Cirkadijalni ritam predstavlja biološki ritam u organizmu koji prati periodične promene tokom oko 24 sata, sinhronizovane sa danom i noći. Ovaj ritam reguliše niz bioloških procesa, uključujući nivo energije, temperatura tela, lučenje hormona, budnost i san. Kod beba, cirkadijalni ritam ima poseban značaj u procesu razvoja i prilagođavanja na okolinu.
Foto: Freepik
Novorođene bebe često nemaju uspostavljen cirkadijalni ritam odmah po rođenju. Tokom trudnoće, bebe su bile pod uticajem majčinog cirkadijalnog ritma, jer svetlost i tamu doživljavaju kroz majčino telo. Međutim, nakon rođenja, bebe moraju postepeno razviti svoj vlastiti ritam u skladu sa spoljnim svetlom i tamom.
Uzrast od četvrtog do 11 meseca
Dnevna potreba za snom smanjuje se na 13-18 sati, s 6-10 sati noćnog sna. Bebe formiraju ritam spavanja i budnosti, s manjim brojem dnevnih spavanja.
Uzrast od 12-24 meseca
Dnevna potreba za snom dalje se smanjuje na 11-15 sati, sa 9-11 sati noćnog sna. Bebe prelaze na jedno dnevno spavanje, a noćni san se produžava. Period intenzivnog razvoja zahteva dovoljno odmora.
Razumevanje potreba i obrasca spavanja beba tokom različitih meseci ključno je za podršku njihovom zdravom razvoju. Prvi meseci života donose intenzivan rast i prilagođavanje na novi svet, često praćeni promenama u obrascima spavanja.
View this post on Instagram