Bebe mogu započeti svoj put prema gojaznosti pre ili ubrzo nakon rođenja, tvrdi nova knjiga u kojoj autori sugerišu da prekomerno hranjenje u prvim nedeljama i mesecima života može trajno reprogramirati metabolizam za gojaznost u odrasloj dobi.
Cilj knjige je ukazati na potrebu rane intervencije, kako bi se sprečio problem gojaznosti i prekomerne težine kod novih generacija. Knjiga nosi naziv Fetal and Early Postnatal Programming and its Influence on Adult Health. Autori su Mulchand Patel, profesor biohemije na Univerzitetu u Bafalu i Jens Høiriis Nielsen, profesor na Univerzitetu u Kopenhagenu. Oboje su karijeru posvetili istraživanjima kako postnatalna ishrana utieče na zdravlje osobe u odrasloj dobi.
.jpg)
Niz godina radili su istrživanja na životinjama i proučavali njihov metabolizam.
– Naše istraživanje na životinjama pokazalo je da preopterećenje ili povećani unos kalorija izdvojenih iz ugljenih hidrata u postnatalnom razdoblju može reprogramirati metabolizam, stvarajući negativne zdravstvene ishode kasnije u životu. Rezultati studije na pacovima pokazali su i da se biohemijski procesi koji su odgovorni za metaboličko programiranje tokom razdoblja sisanja, ne mogu poništiti ili preokrenuti umerenim kalorijskim unosom u kasnijoj dobi – kazao je prof. Patel.
Neki od postupaka hranjenja kod odojčadi, kao što je hranjenje dece s formulom mleka bez ograničenja (moguće prekomerno hranjenje) i uvođenje kašaste hrane koja je tipično ugljeno-hidratna (obično žitarice i voće), takođe može dovesti do takvog metaboličkog programiranja.
.jpg)
Postoje dokazi da fetalni i rani postnatalni nutritivni doživljaji mogu imati dugotrajne učinke, pa čak i rezultovati epigenetskim modifikacijama koje utiču na promene u DNK, odnosno na osobu i njen razvoj, ali i na buduće generacije.
Jedna od poenta ove knjige je podsticanje majki na dojenje.
– Povoljni učinci dojenja na smanjenje gojaznosti u dečjem uzrastu, kao i uticaj ranih prehrambenih intervencija na mikrobiom creva, sve se više prepoznaju – kaže Patel. Dok dojenje poboljšava dugoročno zdravlje pojedinca, izmenjeni aspekti fetalnog i ranog postnatalnog prehrambenog iskustva (hranjenje adaptiranim mlekom) imaju više negativnih posledica među kojima su gojaznost, dijabetes tip 2 i drugi metabolički poremećaji.
Izvor: www.klinfo.rtl.hr
