Petar: David protiv Golijata

-Evo, tražim patike, spremam se za basket.

Mene nije lako nasmejati, ali spontane i tanane frcokle Najduhovitije Od Svih Žena neretko me bacaju u delirijum. Koliko joj je tajming, za glupe odgovore na još gluplja pitanja, savršen pokazuje podatak da već neko vreme mora strogo da leži, jer je u ranom šestom mesecu počela da se otvara. A, to je situacija u kojoj na parket ne bi izlazio ni Dejan Bodiroga. 

No da premotam radnju u međuvremenu. Rezultati onog bušenja stomaka stigli su posle nešto više od mesec dana. Majstor-genetičar rasklopio je hromozomski niz, pregledao šrafiće, obrisao ruke masnom krpom i rekao: „Sve je u redu, šefe, vozi!”

Naša sreća savršeno naštimovanom bebom trajala je koji dan da bi, već na sledećem ultrazvuku, saznali da je grlić materice skraćen i da je sa unutrašnje strane krenula tunelizacija. 

A, tunelizacija, kao što svi znate, zahteva serklaž, na šta je moja jednako vrcava kuma Jovana rekla: „Bogte, zvuči k’o izgradnja kružnog toka!”

No, ono što je usledilo, sve je manje ličilo na vic, a sve više punilo oblačić straha koji nam se ugnjezdio nad glavama. 

Prvi prijem u Betaniju bio je neuspešan. Jedan od brisova pokazivao je upalu, što je situacija u kojoj se serklaž ne radi. Najstrpljivija Od Svih Žena primljena je oko 10, a nogirana oko 12 sati na antibiotičko lečenje, do prvog čistog brisa. Drugi prijem bio je silom prilika. Dobri doktor Boris, uzimajući novi bris posle lečenja, primetio je otvaranje od oko 1,5 centimetar i poslao je hitno nazad u Betaniju. 
 

Te vožnje se uopšte ne sećam. Bili su tu sigurno neki semafori i neki džiberi što uleću u makazice, koje nisam stigao ni da opsujem. Nešto smo sigurno i pričali u kolima, ali ja se toga uopšte ne sećam. Sećam se prijema i spiska stvari koje je trebalo da joj odnesem naknadno. 

Najracionalnija Od Svih Žena je do sada kroz trudnoću išla laganim džoging tempom, bez mnogo problema, sa onim oblačićem malih, trivijalnih, strahova uvek na korak-dva iza. Onda se u jednom trenutku zaustavila pred prvim velikim i ozbiljnim problemom i dopustila da joj se svi ti strahovi zajedno uliju u glavu, kao svetlost u kristalnu činiju. 

Kada smo se po prijemu čuli, prvi put u životu čuo sam joj tugu u glasu. 

Između dve zagrade koje slede, slika je Marine koja plače. Toliko mi je dopušteno da vam opišem.

( . . . ) 

Marina i Petar su prošli i kroz teške i dramatične trenutke…

No, stižu u međuvremenu i reči ohrabrenja. Dobro je što nema bolove, kontrakcije i grčeve. Dobro je što je sve to na vreme primećeno i ceo problem je moguće rešiti strogim ležanjem i lekovima među kojima je poželjan i bensedin. (Kad smo već kod toga, potpisnik ovih redova je jedina budaletina koja ne ume da nabavi bensedin na crnjaka, u državu u kojoj 70 odsto stanovništva ne stiže da skupi zenice, ni na sekund, od količine sedativa koje guta.) 

Dočekasmo nekako i rezultate drugog brisa nakon čega je konačno urađen i taj serklaž. Rekoše u zadnji čas, jer je vodenjak već počeo da izlazi. Po treći put otpuštena iz Betanije, Najodmornija Od Svih Žena baštini ležeći režim u kojem ne odlaže jedino wc.  

Vrlo brzo povratio joj se i centar za vic. 

-Halo, mila, šta radiš?

-Evo, tražim patike, spremam se za basket.

Ajd sad, kukavče sinji, probaj da je ne obožavaš sa takvim stavom posle svega!

No, ja vama ne rekoh i ONU vest. U pregledu kada je primećena tunelizacija, doktor Boris je prislonio sondu na stomak, nasmešio se i pitao: „Jesam li vam rekao pol deteta? Biće dečak.” Od samog početka dva su muška imena plutala nad nama: Filip i David. Sada, kada smo naišli na ovog džinovskog i goropadnog Golijata od problema, sigurni smo da će se zvati David. I pobediće!
 

Zato, Davide, pile tatino… Strpi se još samo malo. Nije ovaj svet voćni sladoled u slatkom kornetu pa da te hvata neizdrž. Ako me poslušaš, za samo godinu dana vodiću te u park da juriš golubove i rušiš penzošima domine. Ima taja budalastih ideja povazdan!