Da li ste primetili da se igra vašeg deteta promenila? Možda ste u parku čuli grupu petogodišnjaka kako viču: “Brzo u bazu, pada mrak!” ili “Pazi se, eno ga Rake!”? Ako vam ove reči zvuče strano ili pomalo jezivo, niste jedini.
Vaše dete je verovatno došlo u dodir sa fenomenom zvanim “99 Nights in the Forest” (99 noći u šumi). I ne, ne morate da instalirate ništa da bi oni znali za to – dovoljno je da jedno dete u vrtiću ima starijeg brata ili sestru, i “virus” se širi.
Šta je zapravo “99 noći”? (Trojanski konj u svetu igara)
Ovo je igra na platformi Roblox. Za neupućene roditelje, Roblox izgleda bezazleno – grafika je “kockasta”, podseća na Lego ili Minecraft, boje su jarke. Upravo tu leži zamka.
“99 noći u šumi” je, u svojoj srži, survival horor (igra preživljavanja). Koncept je jednostavan: igrači se nalaze u šumi i moraju da prežive 99 ciklusa dana i noći.
- Danju je sve mirno – grade skloništa, sakupljaju resurse.
- Noću kreće teror. Izlaze čudovišta (poput Skinwalkera, Rake-a ili Wendiga – bića iz urbanih legendi) koja love igrače.
Igra koristi psihološki mehanizam naglog straha (tzv. jumpscare). Kockasti likovi možda izgledaju smešno odraslima, ali uz napetu muziku i iznenadno iskakanje čudovišta u mraku, dečji mozak reaguje stvarnim lučenjem hormona stresa – kortizola.
Rečnik iz igre se prelio u vrtiće
Ono što nas kao stručnjake posebno brine nije samo vreme provedeno pred ekranom, već socijalna zaraza. Čak i deca koja nemaju telefon znaju pravila ove igre.
U vrtićima širom regiona vaspitači primećuju novi rečnik i način igre:
- “Baza” – Sigurno mesto (ispod tobogana ili stola).
- “Skinwalker” – Biće koje se pretvara da je neko drugi (ovo je posebno zbunjujuće i strašno za malu decu koja tek uče o poverenju).
- “Preživeti noć” – Fokus igre se pomera sa kreativnosti na anksiozno iščekivanje opasnosti.
Deca prerađuju svoje strahove kroz igru, ali ovde prerađuju sadržaj koji možda nije primeren njihovom razvoju.
Klasifikacija i “Siva zona”
Ovde dolazimo do tehničkog dela gde roditelji moraju biti “budni”.
Roblox ima svoj sistem rejtinga (Age Guidelines). Međutim, “99 noći” često pleše na ivici. Iako bi zbog elemenata blagog nasilja i straha trebala biti označena kao 9+ ili čak 13+ (za umereni horor), kreatori često manipulišu oznakama ili roditelji prilikom kreiranja naloga detetu unesu lažni datum rođenja, otključavajući sav sadržaj.
Zvanična preporuka: Sadržaj koji uključuje aktivno bežanje od čudovišta koja vas žele “uhvatiti” ili “povrediti” nije dizajniran za predškolski uzrast, jer deca do 7. godine teško razlikuju fantaziju od realnosti na emotivnom nivou.
“Ali moje dete nema Roblox…”
Možda sada mislite: “Dobro, mirna sam, moje dete nema nalog na Robloxu, igra samo jednostavne igre na telefonu.”
Nažalost, niste mirni. Vaše dete verovatno ne igra “99 noći”, ono je gleda.
Ovo je najpodmukliji deo fenomena. Mala deca, uzrasta 4, 5 ili 6 godina, masovno konzumiraju sadržaj popularnih domaćih i stranih YouTubera (strimera) koji snimaju sebe kako igraju ovu igru.
Zašto je gledanje opasnije od igranja?
- Teatar panike: YouTuberi žive od pregleda, a pregledi se dobijaju dramom. Oni namerno vrište, skaču sa stolice, preuveličavaju strah i prave dramatične face na ekranu (tzv. thumbnailovima). Kada dete od 5 godina vidi odraslu osobu – svog idola sa ekrana – kako se panično plaši “kockastog čudovišta”, ono dobija potvrdu da je opasnost stvarna. “Ako se čika Vlada plaši, onda je ovo sigurno strašno.”
- Pasivna trauma: Kada dete igra igru, ono ima kontrolu – može da pobegne, da se sakrije, da ugasi igru. Kada gleda YouTube snimak, ono je pasivni posmatrač. Ono nema kontrolu nad tim kada će čudovište iskočiti. Ta bespomoćnost pred ekranom stvara dublju anksioznost nego sama igra.
- Algoritam ne spava: Dovoljno je da dete pogleda jedan video o Robloxu (čak i bezazlen), i YouTube algoritam (Autoplay) će mu uskoro ponuditi “99 noći” jer je to trenutno najviralniji sadržaj.
Šta roditelji vide vs. šta dete vidi:
- Vi vidite: Šareni video sa nekim mladićem koji se glupira i viče dok igra igricu loše grafike.
- Dete vidi: Napeti horor film gde narator (YouTuber) potvrđuje da u mraku vrebaju užasna stvorenja.
Zato, ako čujete iz dečje sobe vrištanje nekog YouTubera i reči kao što su “baza”, “noć” i “beži”, ne ignorišite to. Uzmite tablet i proverite Istoriju gledanja (History). Velika je šansa da vaše dete ne igra igru, već proživljava tuđi strah – što je za dečju psihu često mnogo teže breme.
Odluka je (i mora biti) na vama
Kao roditelj, vi ste “admin” života svog deteta. Ne postoji univerzalno pravilo, ali postoji informisana odluka.
Nije potrebno demonizovati igru – za stariju decu (školski uzrast), ovo je zabavan način socijalizacije i testiranja hrabrosti. Ali za vrtićki uzrast, “99 noći u šumi” može doneti 99 noći nespavanja za vas.
Imate apsolutno pravo da kažete: “Ova igra nije za tvoj uzrast, isto kao što ne voziš auto.” Postavite granicu. Vaš posao je da čuvate njihov digitalni mir dok ne budu spremni da se sami nose sa čudovištima – i onim iz mašte, i onim sa servera.
Komentari (0)