Šta su miomi?
Miomi predstavljuju dobroćudne tumore i spadaju u najčešće tumore materice i male karlice. Smatra se da čak 50% žena ima miome. Retko se javljaju u populaciji žena mlađih od 20 godina. Retko, miomi mogu da pređu u maligni oblik – sarkom.
Više o ovom čestom problemu reproduktivnog doba razgovarali smo sa mr sci.med dr Draganom Stajićem koji predvodi najbolji tim stručnjaka klinike „Health Medic” koja je, između ostalog, specijalizovana i za hirurške intervencije u ginekologiji i akušerstvu.
.jpg)
Zašto se javljaju miomi i kako da prepoznamo simptome?
– Miomi su najčešće genetski uslovljeni i njihov rast zavisi od količine produkcije estrogena i faktora rasta. U faktore rizika se ubrajaju gojaznost, nedostatak vitamina D, ishrana siromašna voćem i povrćem, konzumiranje alkohola – rekao nam je na početku razgovora dr Stajić.
Koji su simptomi, kako prepoznati miome i na koji način se dijagnostikuju?
Miomi se razlikuju u veličini. Ima ih od izuzetno malih promena, koje su jedva vidljive ultrazvukom, do razvoja značajnih masa koje mogu iznositi više kilograma i ispunjavati ceo trbuh. Može postojati jedan ili više mioma. Kada je reč o simptomima, dr Stajić napominje da su oni uglavnom uslovljeni njihovom lokalizacijom, veličinom i brojem.
– Njihovo prisustvo se često utvrdi tokom rutinskog pregleda kod pacijentkinja koje nemaju nikakve tegobe i takvi miomi spadaju u asimptomatske. Kod žena koje imaju simptomatske miome pacijentkinje se najčešće žale na obilno menstrualno krvarenje, menstrualno krvarenje koje traje duže od sedam dana, krvarenje između dva ciklusa, malokrvnost, pritisak u donjem delu trbuha i bol, učestalo mokrenje, poteškoće prilikom pražnjenja mokraćne bešike, zatvor, bol u donjem delu leđa ili bol u nogama, sterilitet i spontane pobačaje, čija učestalost ide i do 50% – kaže naš sagovornik i dodaje da se u retkim slučajevima može javiti i nagao, jak bol.
– To se događa u slučajevima kada njihov rast i veličina prerastu snadbevanje sa krvlju pa dolazi do nekroze. tj. odumiranja tkiva. U slučaju prisustva jednog ili više gore navedenih simptoma može se posumnjati na njihovo prisustvo, a definitivna i precizna dijagnoza se postavlja ginekološkim pregledom i ultrazvukom.
Foto: Freepik
Kako miomi utiču na reproduktivno zdravlje i život žene?
Miomi kod žena koje su ostale u drugom stanju povećavaju šansu za pobačajem za 25-75%
Dr Dragan Stajić objašnjava da miomi mogu da utiču na reproduktivno zdravlje žene na nekoliko načina.
– U odnosu na lokalizaciju, najviše uticaja na neplodnost imaju submukozni, odnosno miomi unutar materice. Mogu da izazovu neplodnost tako što menjaju oblik materice, pa te promene utiču na nesmetano kretanje spermatozoida i jajne ćelije, kao i na blokiranje prohodnosti jajovoda. Zatim, promene u endometrijumu, odnosno sluznici materice, mogu da ometaju implantaciju, to jest ugrađivanje oplođene jajne ćelije. Prisustvo krvi i krvnih ugrušaka, koje je često, takođe može da ometa implantaciju – navodi on, dodajući dalje i posledice koje miomi mogu da izazovu i kod trudnih žena.
– Miomi kod žena koje su ostale u drugom stanju povećavaju šansu za pobačajem za 25-75%. Zatim, materica se u trudnoći uvećava za oko 20 puta. S početnih 50 grama naraste na 1000 g pred porođaj. Kad su trudnica ima miom, rastu i oni. Tako nakon porođaja, zbog skupljanja materice koje je uobičajeno i poželjno, može doći do nekroze mioma usled smanjenog priliva krvi. Tada se, posledično, javljaju jaki bolovi i stanje koje zahteva hitno hirurško lečenje – upozorava dr Stajić i kaže da je nesumnjivo, zbog svih ovih simptoma, poremećen i kvalitet života, podsećajući da ne treba zanemariti činjenicu da, iako se radi o dobroćudnim tumorima, postoji rizik da se razviju u karcinom.
.jpg)
Zašto je važno da uklonimo miome i na koje sve načine mogu da se uklone?
– Želim da naglasim da u nekim slučajevima miomi ne zahtevaju hirurško lečenje i tada su neophodne češće kontrole radi njihovog praćenja. To su slučajevi kada se radi o malim asimptomatskim miomima. Ukoliko su veliki, daju jedan ili više simptoma, žena ne ostaje u drugom stanju ili je imala pobačaje, kao i u slučajevima kada pokazuju brzi rast između dve kontrole, kada se manifestuju promene u izgledu, tada postoji medicinski razlog, odnosno indikacija da se miomi hirurški uklone – ističe dr Stajić.
Naš sagovornik kaže da način uklanjanja mioma zavisi od njihove veličine, broja i njihove lokalizacije, te da na osnovu toga, hirurg-ginekolog procenjuje kako će raditi.
– Kada se miom nalazi u šupljini materice, dakle kad je reč o submukoznoj lokalizaciji), on se odstranjuje operativnom histeroskopijom, što spada u red jednodnevne hirugije, jer se koristi prirodni otvor, vagina i kanal grlića materice da se pristupi šupljini materice i odstrani miom. Pacijentkinja nema rez i istog dana ide kući. U slučajevima kada miomi nisu veliki i nalaze se unutar zida materice (intramuralno) ili se nalaze na površini materice (subserozno) idealan način uklanjanja je laparoskopski. I na kraju, klasični način je rez na trbuhu, odn. laparotomija. Ona je indikovana kada se radi o velikim miomima koji su smešteni duboko u zidu materice ili na nezgodnoj poziciji. Uobičajeno se izvodi niski poprečni rez u bikini zoni, kao za carski rez, naravno vodeći računa o estetici – pojasnio je dr Dragan Stajić.
Foto: freepik
Kako se izvodi laparoskopija?
Ginekološka laparoskopija je hiruška procedura kojom se omogućuje pristup trbuhu kroz male otvore na trbušnom zidu. Nakon uspavljivanja, prave se mali hiruški rezovi na trbuhu u dužini od 1 cm.
– Obično se naprave tri: jedan u predelu pupka, zatim dva bočno, levo i desno. Kroz ove otvore se uvode neophodni laparoskopski instrumenti i kamera kojom se prikazuje unutrašnjost trbušne duplje na ekranu. Zatim se ubacuje CO2 (ugljen dioksid) kojim se nežno „naduva” trbuh radi bolje vizualizacije. Na taj način moguće je pregledati matericu, jajnike i jajovode, kao i druge organe koji se nalaze u trbušnoj duplji – objašnjava nam dr Stajić i dodaje da procedura može biti dijagnostička (kada se postavlja dijagnoza) ili operativna (kada se tretira, leči bolest).
– Uvek se trudimo da miome operišemo ovom metodom, jer su prednosti za pacijentkinju nesumnjive. Svakako, iskusan hirurg će proceniti šta je najbolje u svakom pojedinačnom slučaju. Naglasio bih da je moguće, osim mioma, i sva ostala ginekološka oboljenja operisati laparoskopski, na primer endometrioza, priraslice, vanmaterične trudnoća, sterilizacija, cista jajnika, uklanjanje materice ili histerektomija, uklanjanje jajnika ili jajovoda, otkrivanje uzroka bola u trbuhu u svim nejasnim situacijama kada druge metode ne daju odgovor, u dijagnostici i lečenju steriliteta…
Foto: freepik
Kako se pripremiti za laparoskopiju?
Dr Dragan Stajić kaže da sve pacijentkinje dobijaju pomoć i asistenciju kroz čitav proces, bilo da se radi o dijagnostičkoj, bilo da je reč o operativnoj laparoskopiji. Pacijentkinje dobijaju precizna uputstva koje sve analize i preglede je neophodno da urade pre zahvata, koliko sati pre operacije ne treba da jedu i piju, i slično.
– U našoj bolnici, ljubazno osobolje, glavne sestre i hirurg daće vam detaljno objašnjenje za pripremu. Ukoliko je u pitanju dijagnostička laparoskopija, uobičajeno se ostaje jednu noć u bolnici. Ukoliko je rađena operativna laparoskopija, ostaje se dan ili dva, u zavisnosti od obima operacija i stanja pacijentkinje. Najčešće se izvodi u opštoj anesteziji, što znači da ćete spavati tokom operacije, ali postoji i mogućnost regionalne, spinalne anestezije – kaže doktor, osvrćući se i na postoperativni tretman.
– U cilju sprečavanja nastanka tromboze, nose se elastične čarape ili bandaže, te se ordiniraju odgovarajući lekovi. Budite slobodni da razgovarate sa osobljem o svemu šta vas interesuje, budite slobodni da postavite bilo koje pitanje koje vas zanima. Nijedno pitanje nije nebitno – ističe dr Stajić.
Foto: Freepik
Da li postoje neke kontraindikacije za laparoskopiju?
Ova vrsta operacije nije prikladna za svakog pacijenta, kaže dr Dragan Stajić, pa se u pojedinim slučajevima pacijentkinjama savetuje drugačiji pristup.
– Najčešće u slučajevima starije životne dobi, prethodnih operacija u trbuhu koje su ostavile opsežne priraslice, raznih srčanih i plućnih bolesti, kao i lošeg opšteg stanja. U svim slučajevima kada je kontraindikovana laparoskopija, alternativa je laparotomija, to jest otvorena hirurgija, kada se pravi rez na trbuhu u dužini od 10-15 cm.
Kako teče oporavak i da li su moguće određene nuspojave?
Nakon laparoskopije u bolnici se ostaje 2-3 dana, a nakon dve nedelje kućnog lečenja, možete početi sa radom
Oporavak nakon ginekološke laparoskopije zavisi od obima operacije, opšteg stanja i kondicije pacijentkinje, napominje naš sagovornik.
– Neposredno nakon operacije je neophodno da se odmarate u bolesničkoj sobi dok efekti anestezije ne prođu. Može se desiti da osećate neki stepen nelagodnosti zbog anestezije ili blagog bola, koji se suzbija uspešno kombinacijom lekova koje ćete dobiti. Efekti anestezije, koje ponekad možete osetiti u vidu loše koordinacije ili slabe koncentracije, prolaze u roku od 24 sata – objašnjava dr Stajić i dodaje da se kod nekih pacijentkinja može javiti i blago krvarenje iz vagine, što zahteva korišćenje dnevnih uložaka nekoliko dana.
Na otpustu osoblje klinike „Health Medic” daje savete kako da se brinete o rani, higijeni i kupanju, kao i termin prve kontrole i skidanja konaca.
Oporavak nakon laparoskopije je značajno brži u odnosu na otvorenu hirurgiju. Kraće se ostaje u bolnici, postoperativni bol je manji, brže je vraćanje svakodnevnim obavezama i uobičajenim aktivnostima.
– U bolnici se ostaje 2-3 dana, a nakon dve nedelje kućnog lečenja, možete početi sa radom, ukoliko vaš posao nije fizički zahtevan. Nakon 4-6 nedelja možete početi da se bavite intezivnijim fizičkim aktivnostima, poput vežbanja. Odnose možete imati kada se budete osećali spremnim – kaže dr Stajić.
Kada je reč o nuspojavama ginekološke laparoskopije, one predstavljaju neželjene efekte koji su uglavnom retki, kratko traju i blagi su po intezitetu.
– Najčešće se susrećemo s manjim vaginalnim krvarenjem, blagim bolom i osećajem nelagodnosti u predelu trbuha, bolom u predelu ramena, modricama oko rane, osećajem malaksalosti, slabosti…
Da li sama intervencija ima uticaj na reproduktivno i seksualno zdravlje žene?
Sama laparoskopija se upravo i koristi za lečenje steriliteta zajedno sa histeroskopijom, naglašava naš sagovornik.
– Obe metode su minimalno invazivne u poređenju sa otvorenom hirurgijom i predstavljaju metod izbora i zlatni standard, posebno kod mlađih pacijentkinja, kada nam je očuvanje reproduktivnog i seksualnog zdravlja prioritet.
Vaše zdravlje u sigurnim rukama vrhunskih stručnjaka
Laparoskopiju mioma, kao i druge hirurške intervencije u ginekologiji i akušerstvu, izvodi sjajan tim stručnjaka bolnice „Health Medic” na čelu sa uvaženim dr Draganom Stajićem. Profesionalna i vrhunska usluga u prijatnoj atmosferi je ono što će sigurno olakšati intervencije koje su često neophodne u cilju očuvanja našeg zdravlja.
Više o departmanu ginekologije i akušerstva klinike „Health Medic”, njihovim uslugama i intervencijama koje su vam dostupne, pročitajte OVDE >>
Komentari (0)